Crveno-beli su delovali fizički snažnije na parketu Čaira, crno-beli nedovoljno koncentrisani
Trofej Žućkove levice osim slave ne donosi ništa konkretno. Ne donosi nikakav prohod u evropska takmičenja. Ali, donosi nešto što često može da vredi poput suvog zlata – samopouzdanje i zalet za najvažnije borbe koje slede.
Finale je rešeno u prvih 10 minuta, verovatno i ranije kada je bilo 10:0 za crveno-bele. Kroz dvoranu Čaira mogle su se pre utakmice čuti prognoze da je Crvena zvezda favorit i to se dokazalo kao tačno. Po drugi put ove sezone ekipa Dejana Radonjića bila je nadmoćna protiv crno-belog Parnog valjka.
Sam pogled na krštenice igrača, kao i njihova tela, njihova lica, pokazuju da je Crvena zvezda skup iskusnih igrača koji znaju kako se osvajaju trofeji, a da je Partizan sa druge strane jedna od njamlađih ekipa u Evropi.
I – to se i te kako videlo na parketu. Rezultat je proizvod svega navedenog. Nije crno-belima pomogla ni činjenica da na klupi imaju najboljeg u istoriji.
ZVEZDINA ODBRANA ZLATA VREDNA
24sedam/Katarina MihajlovićPre nego što je finale i počelo jedna stvar je već bila uklesana u kamen: Crvena zvezda će odigrati dobru odbranu. I to se ispostavilo kao tačno. Ne nazivaju Crvenu zvezdu slučajno ekipom sa najboljom defanzivom na Starom kontinentu.
Jednostavno, kada vidite Zvezdine igrače, svih 12 izgledaju jako spremno. Fizička snaga prvi je aspekat moćne defanzive.
Na taj temelj nadovezuje se umeće Dejana Radonjića da organizuje to sa čime raspolaže, a crnogorski stručnjak se svakako pokazao u dosadašnjoj karijeri kao neko ko pre svega baca akcenat na igru u odbrani.
Zato i samo 68 datih poena Partizana, odnosno 13 u prvoj četvrtini.
RADONJIĆEVI IGRAČI SE ZNAJU U DUŠU
24sedam/Katarina MihajlovićKada se pogleda struktura ekipe, jasno je da je Zvezda proteklog leta potencirala da tim bude sačinjen od igrača koji se jako dobro poznaju. Vrlo malo je tu bilo nepoznanica.
Radonjić nije morao previše da objašnjava Branku Laziću, Ognjenu Dobriću, Dejanu Davidovcu, Marku Simonoviću ili Ognjenu Kuzmiću. A doveo je i igrače u koje ima samopozdanje i sa kojima je sarađivao. Pa su tako stigli Luka Mitrović, Nikola Kalinić, čak i Nejt Volters i Majk Cirbes.
Na sve to Stefan Marković i Nikola Ivanović naravno vrlo dobro poznaju sistem po kojem funkcioniše Zvezda, a najveći „stranac“ u celoj priči je samo Ostin Holins, što se uostalom i videlo u prvom delu sezone na njegovim partijama.
Sa druge stane, Partizan je suštinski nov tim. Sa novim trenerom. Moralo je to da izađe na videlo. I izašlo je.
ŠTA KADA STANE PANTER?
24sedam/Katarina MihajlovićPartizanova ideja pri sklapanju tima bila je da se dobije na raznovrsnosti, da se selektira mlad tim i da on bude vođen pre svega Kevinom Panterom, a onda i Zekom Ledejom.
U praksi se često dešava da tim potpuno zavisi od Pantera. Kada on igra i pogađa, tada Partizan pobeđuje. Kada njega, fudbalskim rečnikom, uštopuju – onda Parni valjak trokira u mestu. Panter jeste ubacio 14 poena, ali uz šut 1/4 za dva i 3/7 za tri poena.
I to je Dejan Radonjić primetio. Sigurno je gledao Panterove bravure i protiv Huventuda i protiv FMP-a, a seća se i svog recepta iz prvog derbija: zaustavi Pantera i završio si više od pola posla.
To je Zvezda učinila i u finalu kupa. Strašan posao odradili su Stefan Marković, Branko Lazić i Ostin Holins, umarali su Pantera i preduzimali rizik da neko drugi završava akcije.
Taj neko drugi često je na početku bio Rodion Kuruc, a to nije nešto što crno-belima prija ove sezone.
Ostali?
Alen Smailagić nije igrao, a Partizan nije imao domaćeg igrača strelca u prvom poluvremenu što je samo po sebi više nego zabrinjavajuće. Posebno što se to dogodilo na kupu gde je baš akcenat na domaćim igračima.
PROBLEMATIČNA POZICIJA TRI, ALI I JEDAN
24sedam/Katarina MihajlovićPartizan ove sezone na pozicji „tri“ računa na Nemanju Dangubića, Rodiona Kuruca, Radeta Zagorca i Uroša Trifunovića. Ne može se reći da je neko od prve trojice zadovoljio kriterijume do sada, dok je Trifunović imao svetlih izdanja, a i mladi je domaći igrač pa je i sa te strane malo „povlašćen“ u odnosu na prethodno navedene.
Zagorac je imao zdravstvenih problema pa zato nije igrao na kupu, ali generalno ne pruža partije kakve se od njega očekuju. Kuruc odaje utisak da se plaši da preuzme odgovornost (posebno vidljivo kod šuta za tri peona koje je znao da izbegava), dok je Dangubić u finalu proveo samo pet minuta vremena.
Slično ovome može se preneti i na organizaciju igre gde se više očekuje od Jama Madara, Dalasa Mura i Alekse Avramovića.
EPILOG?
Kada se prašina slegla, možemo da konstatujemo da Zveda ulazi u nastavak sezone sa značajno pozitivnijim tonom. Ima sve što je priželjkivala da ima u ovom delu sezone, uključujući trofej.
Partizan, sa druge strane, poseduje veliki potencijal u mladim igračima, ima najboljeg stručnjaka u istoriji našeg kontinenta, ali je posle finala u Nišu dobio i znak pitanja nad celom pričom.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
