Nedavno objavljeno saopštenje studentskog pokreta, koje poziva na raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, izazvalo je polemike u javnosti — pre svega zbog izraženog političkog tona i formalne retorike neuobičajene za studentske inicijative.
U saopštenju, studenti ističu da su više od pet meseci bezuspešno pokušavali da ostvare svoje zahteve „legitimnim i mirnim sredstvima“, te navode da institucije ne pokazuju volju za dijalog. Pozivaju se na član 109 Ustava Republike Srbije, zahtevajući hitno raspuštanje Skupštine, a čitav tekst obojen je snažnim izrazima kao što su: „snaga koja može da pokrene promene“, „suverenitet u rukama naroda“ i „korupcija vlasti“.
Vojvodina uživo analizirala je više tekstova opozicionih partija i studentskih planuma:
Tekst koji smo dali u prilogu napisan je formalnim i snažno politički obojenim stilom. Evo nekoliko ključnih elemenata koji to potvrđuju:
1. Retorička sredstva i izbor reči:
Korišćenje izraza poput „prelomnih trenutaka u modernoj istoriji naše zemlje“, „najvećeg narodnog poverenja“, „sledeći odlučan potez“ — to su fraze koje se najčešće koriste u političkoj i revolucionarnoj retorici.
Rečenice su kompleksne, sa snažnim akcentom na moralnu legitimaciju, pravdu i dostojanstvo.
Korišćenje izraza koji su dodatno podebljani dodatno podcrtava ciljeve i poruke — što je klasičan propagandni stil.
2. Pozivanje na ustavne odredbe:
Pozivanje na član 109 Ustava Republike Srbije ukazuje na jasno pravno i političko znanje, što je atipično za prosečne studente osim ako nisu studenti prava i dodatno politički angažovani.
3. Organizovanost i ton:
Tekst ne deluje kao spontan studentski apel, već kao pažljivo izrađena politička platforma.
Oseća se jak narativ „mi protiv njih“ — narod protiv korumpirane vlasti.
4. Zaključak:
Ovaj tekst najverovatnije nije nastao isključivo među apolitičnim studentima, već izgleda kao da je kreiran ili bar redigovan od strane nekoga sa političkim iskustvom — moguće aktiviste, člana neke organizacije ili PR tima. Iako može biti autentičan studentski pokret, ton i način izražavanja deluju profesionalizovano.
Sličnosti sa opozicionim narativima
Iako su studenti potpisnici dokumenta, retorički stil i politički fokus na krizu institucija, legitimitet vlasti i poziv na izbore, gotovo su identični onima koje koriste pojedini opozicioni pokreti.
Analiza jezika pokazuje sličnosti sa saopštenjima organizatora protesta „Srbija protiv nasilja“, kao i pokreta kao što su Zajedno, Ne davimo Beograd i Pokret slobodnih građana.
Na primer, fraze poput „dostojanstvo i sloboda“, „nezavisno vršenje dužnosti“ i „najveće narodno poverenje“ prisutne su u zvaničnim izjavama pomenutih političkih opcija.
Vojvodina uživo analizirala je dalje:
1. Jezik i stil
U tekstu:
Vrlo strukturisan, sa jasno definisanim zahtevima.
Snažan oslonac na vrednosni sud: pravda, sloboda, dostojanstvo, nezavisnost.
Formalan stil, gotovo deklarativan, sa naglaskom na moral i zakon (pozivanje na Ustav).
Koristi kolektivni glas: „studenti“, „mi“, „narod“.Kod opozicionih pokreta:
Pokreti poput Zeleno–levog fronta i Zajedno koriste gotovo identičnu frazeologiju: pozivanje na pravdu, zakon, ustavne mehanizme i građansku odgovornost.
Često koriste izraz „mirni protesti“, „legitimni zahtevi“, „građanski otpor“, kao što vidimo u studentskom tekstu.
U saopštenjima, poput onih tokom protesta „Srbija protiv nasilja“, često se koristi identičan ton zabrinutosti za državni sistem i narušene institucije.Zaključak: Stil je veoma sličan političkim pokretima opozicije, posebno levog centra i prograđanskih pokreta. Nema govora karakterističnog za ekstremnije opcije (kao što su Dveri).
2. Struktura i naracija
U tekstu:
Uvod u kom se navodi neuspeh prethodnih pokušaja.
Kulminacija kroz moralni apel i pozivanje na narod.
Jasno artikulisani zahtev – raspuštanje Skupštine i izbori.Kod opozicionih pokreta:
Tipična forma kod saopštenja opozicije: situacija → nepravda → poziv na akciju → konkretan politički zahtev.
Primer: „Zahtevamo ostavku ministra, raspuštanje institucije, vanredne izbore“ — gotovo istovetan obrazac.3. Politička poruka
U tekstu:
Poruka je eksplicitno politička, iako dolazi „iz studentskog pokreta“.
Poziva se na raspuštanje parlamenta — što je zahtev van okvira univerzitetskih pitanja.
Implicitno optužuje vlast za korupciju i uzurpaciju institucija.Kod opozicionih pokreta:
Ovakvi zahtevi su standardni deo retorike opozicije poslednjih godina.
Gotovo isti narativi se koriste u saopštenjima tokom protesta „1 od 5 miliona“, „Ekološkog ustanka“, „Srbija protiv nasilja“ itd.
ZAKLJUČAK:
Tekst je stilski, tematski i narativno skoro identičan saopštenjima opozicionih političkih pokreta u Srbiji. Teško je poverovati da ga je pisala grupa isključivo apolitičnih studenata. Vrlo je moguće da su studenti uključeni u širi politički front ili da sarađuju s nekim.
Političko znanje i zahtev za izborima
Pozivanje na Ustav i institucionalne mehanizme ukazuje na poznavanje pravnog sistema i političkih procedura, što nije uobičajeno za spontane studentske proteste, osim ako iza njih ne stoji neka organizovanija struktura.
Upravo to pokreće debatu: da li se radi o autentičnom studentskom pokretu koji je prirodno evoluirao u političkog aktera, ili o koordinisanoj akciji u kojoj studenti postaju deo šire opozicione strategije?
