U Sovjetskom Savezu je bilo malo javnih diskusija o holokaustu. Na mestima gde su nacisti masovno ubijali Jevreje, na sovjetskoj teritoriji, bilo je nekoliko spomenika ili ploča koje su spominjale njihove žrtve.
To je počelo da se menja posle pada komunizma. Ruski zvaničnici počeli su sa ponosom da govore o istorijskoj ulozi svoje zemlje u pobedi nad Hitlerom i spasavanju jevrejskog naroda od istrebljenja.
Pre dvadeset godina predsednik Putin je pozvan u Poljsku da učestvuje u događajima povodom obeležavanja 60. godišnjice oslobođenja Aušvica.
Govoreći u Krakovu 27. januara 2005, primetio je:
„Nacisti su izabrali Poljsku kao mesto planiranog masovnog istrebljenja ljudi, pre svega, Jevreja… mi vidimo holokaust ne samo kao nacionalnu tragediju za jevrejski narod, već i katastrofu za celo čovečanstvo.
„Naša je dužnost da se sećamo holokausta“, dodao je.
Od tada, odnosi Rusije sa Poljskom, Evropom i Zapadom uopšte postaju sve zategnutiji, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine.
Ruski zvaničnici nisu pozvani u Poljsku na 80. godišnjicu oslobođenja logora Aušvic.
„Ovo je godišnjica oslobođenja. Sećamo se žrtava, ali slavimo i slobodu“, napisao je prošlog septembra direktor Muzeja Aušvica Pjotr Civinski.
„Teško je zamisliti prisustvo Rusije, koja očigledno ne razume vrednost slobode.
Odluku da se ne uputi poziv Moskvi osudio je jedan od najuticajnijih jevrejskih lidera u Rusiji.
„Nepozivanje Rusije je uvredljivo za sećanje na oslobodioce i njihov doprinos pobedi nad fašizmom“, rekao je na konferenciji za novinare nedavno u Moskvi rabin Aleksandar Boroda, predsednik Federacije jevrejskih opština Rusije.
„To je veoma loš znak, jer je sećanje važno i delimo zajedničke vrednosti koje su pomogle da se fašizam pobedi.
„Uprkos razlikama, zemlje antihitlerovske koalicije, različiti politički sistemi i ideologije uspele su da se ujedine… za zajedničku pobedu.“
U međuvremenu, jevrejske grupe ovde čine sve što mogu da podsete Ruse na prošlost kako sen e bi ponovila.
„Desnica je svuda u usponu. Broj onih koji negiraju holokaust se povećava“, kaže Ana Bokšickaja, izvršna direktorka Ruskog jevrejskog kongresa.
„Zbog toga je od ključne važnosti da se ljudi upoznaju sa događajima koji su se desili pre više od 80 godina“, poručila je.
