Na jugoistoku Sjedinjenih Američkih Država uzgaja se genetski modifikovano (GM) drveće koje ima veće sposobnosti za fotosintezu nego obično. Ideja je da brzorastuće drveće postane još efikasnije u upijanju ugljen-dioksida iz atmosfere i da pomogne u ublažavanju klimatskih promena, pištu tamošnji mediji.
Projekat je zamisao biotehnološke kompanije „Living Carbon“ iz Kalifornije.
Zajedno sa državnim univerzitetom Oregon, startap je nedavno objavio istraživanje, koje tek treba da bude recenzirano, koje sugeriše da GM drveće akumulira 53 odsto više biomase od običnog, što dovodi do upijanja do 27 odsto više ugljen-dioksida.
Ovo istraživanje sprovedeno je u stakleniku u laboratorijskim uslovima, ali hibridna stabla su nedavno imala svoj prvi „poduhvat“ u stvarnom svetu. Kako je izvestio „The Nev York Times“, gomila sadnica GM topole zasađena je u aktivnom šumskom zemljištu u južnoj Džordžiji.
Veruje se da je ovo prvi put da je GM drveće zasađeno u SAD van okvira naučne studije ili komercijalnog voćnjaka. Osim lokacije u Džordžiji, kompanija takođe kaže da je potpisala ugovore sa privatnim vlasnicima zemljišta da zasade svoja GM stabla na preko 1.200 hektara šume širom jugoistočne SAD i planina Apalači.
– Premašili smo tačku u kojoj će samo smanjenje emisija biti dovoljno da uravnotežimo naše ekosisteme i stabilizujemo našu planetu. Sada je vreme za uklanjanje ugljenika u velikim razmerama. Naš cilj je da smanjimo 2 odsto globalnih emisija do 2050. koristeći otprilike 13 miliona jutara (5 miliona hektara) zemlje – rekla je u saopštenju Madi Hol, suosnivač i izvršni direktor kompanije „Living Carbon“, i dodala:
– Današnje istraživanje je samo prvi korak u demonstraciji kako osnaživanje ekologije, kroz odgovornu upotrebu biotehnologije u drveću, može biti održivo rešenje za klimatsku krizu.
GM drveće funkcioniše tako što čini efikasnijom prirodnu sposobnost biljaka za fotosintezu. Uz pomoć enzima poznatog kao RuBisCO, biljke i drugi fotosintetički organizmi mogu da apsorbuju neorganski ugljenik (CO2) iz vazduha i da ga fiksiraju u šećer kako bi mogli da ga koriste.
Ovaj proces ne funkcioniše uvek savršeno glatko i povremeno se formiraju „neispravni“ lanci šećera koji sadrže molekule kiseonika. Da bi se ovo poništilo, biljka će biti podvrgnuta fotorespiraciji, što dovodi do toga da biljke otpuštaju nešto CO2 nazad u atmosferu, trošeći deo energije proizvedene fotosintezom.
GM stabla su konstruisana da izbegnu uobičajeni proces fotorespiracije kroz alternativni put zaobilaženja fotorespiracije, u kojem se problematični nusprodukt direktno vraća u rast drveća, čime se gubi manje energije. Oni stiču ovu sposobnost dodavanjem određenih gena iz biljaka i algi, koje prirodno poseduju alternativne puteve fotorespiracije.
Genetska modifikacija je često jedna od onih vrućih tema koje izazivaju sumnju i strah – i ovaj projekat nije ništa drugačiji. „Global Justice Ecologi Project“ objavio je saopštenje protiv planova „Living Carbona“, tvrdeći da su dugoročni rizici „GM drveća, njihovog polena ili semena za šume, divlje životinje ili ljudsko zdravlje nepoznati“.
„Living Carbon“, sa svoje strane, tvrdi da su preduzeli mnogo koraka da smanje rizik od „nenamernih posledica“ i veruju da postoji mnogo zaštitnih mera. Drugo je pitanje da li ova mala kompanija može da napravi značajne promene u rastućoj klimatskoj krizi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
