Rekordan broj američkih firmi obustavio je investicije u Kini kako su se trgovinske tenzije pogoršavale, pokazuje nedavna anketa.
Manje od polovine kompanija koje je anketirao US-China Business Council između marta i maja izjavilo je da planira da investira u Kini 2025. godine — što predstavlja pad u odnosu na 80 odsto iz prošle godine i najniži nivo otkako je grupa počela da postavlja slično pitanje 2006. godine, navodi se u izveštaju koji je preneo Bloomberg.
Iako je godišnja anketa sprovedena pre nego što su se tenzije smanjile nakon pregovora dve zemlje u Londonu prošlog meseca, nagli pad poverenja ističe štetan efekat trgovinskog rata na investicije u drugu najveću svetsku ekonomiju.
Kompanije su trenutno u „modu čekanja i posmatranja“, rekao je Kajl Salivan (Kyle Sullivan). potpredsednik za savetodavne usluge u USCBC, na brifingu. „One pokušavaju da prebrode neizvesnost u trgovinskoj politici.“
Anketa obuhvata velike multinacionalne kompanije sa sedištem u SAD, a više od 40 odsto ispitanika predstavlja firme koje su prošle godine u Kini ostvarile najmanje milijardu dolara prihoda.
Američke firme su decenijama investirale u proizvodnju u Kini, koristeći prednosti relativno jeftine radne snage i sve bogatijih potrošača. Međutim, sve veće trgovinske barijere i usporavanje rasta kineske ekonomije naterali su firme da preispitaju svoje prisustvo.
Oko 40 odsto firmi prijavljuje negativne efekte američkih politika kontrole izvoza, uključujući izgubljene prodaje, prekinute odnose sa kupcima i narušavanje reputacije u Kini, 32 odsto kompanija je prijavilo gubitak tržišnog učešća u Kini u poslednje tri godine, a skoro 70 odsto njih strahuje da će izgubiti tržišni udeo u narednih pet godina. Udeo firmi koje osećaju posledice prekomerne proizvodnje porastao je na 42 odsto, sa 25 odsto prošle godine.
Više od 80 odsto ispitanika smatra da kineske industrijske politike pomažu kineskim firmama koje ranije nisu bile konkurentne, dok gotovo 60 odsto veruje da te politike usmeravaju kineske kupce ka domaćim proizvodima.
Iako Kina i dalje ostaje atraktivan centar za proizvodnju i inovacije, 75 odsto ispitanika navelo je kineske kontratarife kao najveću finansijsku brigu, jer često zavise od uvoznih komponenti iz SAD.
Rekordnih 27 dosto kompanija izjavilo je da su premestile ili planiraju da premeste deo poslovanja iz Kine — najviši nivo od 2016. godine.
Odnosi Pekinga i Vašingtona počeli su da se poboljšavaju nakon što su obe strane pristale da odobre izvoz ključnih tehnologija, a kineski izvoz u SAD beleži manji pad u junu. Ipak, isporuke u SAD su pale 24 odsto u drugom kvartalu, u poređenju sa više od šest odsto rasta ukupnog kineskog izvoza, prema zvaničnim podacima.
Anketa je takođe pokazala kako su američke firme reagovale na tarife. Najčešći pristup bio je nabavka iz alternativnih tržišta, dok je oko trećine firmi pregovaralo o cenama sa dobavljačima, a sličan procenat je preneo više troškove na krajnje korisnike.
