Većina ljudi koja odluči da drži dijetu, prvo izbaci testenine iz svog dnevnog jelovnika. Da li je to greška?
Ljubitelji testenine obično veruju da ne mogu da joj se prepuste onoliko koliko bi želeli, jer se boje da se od nje ne ugoje.
Međutim, prema novom istraživanju, možete da se opustite i zaboravite na tu restrikciju.
Naime, kako se ispostavilo, konzumiranje paste zapravo ne dovodi do gomilanja kilograma. Naprotiv, testenina može da bude sastavni deo zdrave ishrane i da pomogne u gubitku težine.
– Testenina je osnovni ugljeni hidrat u mnogim kulturama, ali je poistovećena sa prekomernom težinom i sa gojaznošću zbog svog položaja “rafinisanog ugljenog hidrata“ – napisale su naučnice za ishranu Lisa Sanders i Džoana Slavin u studiji objavljenoj na MDPI.
Naučnice su analizirale 38 objavljenih studija koje su proučavale unos testenine i telesnu težinu kod odraslih i dece i otkrile da “obrasci ishrane sa visokim sadržajem testenine generalno nisu povezani sa izgledima za prekomernu težinu ili gojaznost ili su obrnuto povezani“.
Drugim rečima, nisu našli nikakvu vezu između toga koliko su ljudi konzumirali testenine i njihove šanse da budu gojazni.
U stvari, jedna od studija koju su istraživali čak je sugerisala da se “testenina može uključiti u zdravu ishranu i da ne doprinosi debljanju ili ometa gubitak težine”, napisali su nutricionisti.
Istraživači su pri tom pretraživali samo podatke koji se odnose na obične bele testenine, umesto na one od od celog zrna ili bez glutena, ili rezanaca od jaja ili pirinča.
Testenina ima lošu reputaciju zato što sadrži bele ugljene hidrate, za koje se generalno smatra da imaju malo hranljivih materija i vlakana, i da imaju visok glikemijski indeks (GI).
Prema Institutu za zdravlje Velike Britanije, sistem GI pokazuje koliko brzo hrana utiče na nivo šećera u krvi. Namirnice koje imaju visok GI imaju tendenciju da budu ugljeni hidrati koje vaše telo brzo razgrađuje, uzrokujući skok glukoze u krvi i kasnije nivoe gladi.
U međuvremenu, prema smernicama Instituta, hrana sa niskim GI, koja uzrokuje da nivo šećera u krvi polako raste i pada, može da vam pomogne da se duže osećate sito.
Ali, čini se da istraživanje Lize i Džoan pokazuje da je testenina nepravedno optužena za gojaznost i smeštena među sastojke kao što su beli hleb, pirinač i krompir.
– Klinička ispitivanja dosledno pokazuju da testenina ima niži glikemijski odgovor u poređenju sa sličnim skrobnim namirnicama, kao što su pirinač, krompir, hleb i rezanci
Nutricionisti, pritom, sugerišu da način na koji kuvate i servirate testeninu može da utiče na vaš struk više od same hrane. Kuvanje testenine, naime, menja strukturu skroba da bi se lakše svarila.
Prema dr Trejsi Robertson, istraživaču na odeljenju za nauko o ishrani Univerziteta u Sariju, trebalo bi da kuvate testeninu “al dente”. Takva priprema zadržava deo otpornog skroba u nekuvanoj testenini, što je teže za digestivni sistem da se razgradi na glukozu, i stoga je manje verovatno da će uticati na nivo šećera u krvi.
Hladna salata od testenine, kako ističe dr Robertson, daje testenini vremena da se ponovo reorganizuje u otporan skrob, smanjujući njen GI čak i ako ste je prekuvali.
Podgrevanje testenine takođe može imati sličan efekat.
– Postoji dodatna prednost što otporni skrob deluje poput vlakana i može da postane izvor ishrane za mikrobe u crevima – istsiče dr Robertson.
Ako volite da su vam špagete prekuvane i vruće, možda ćete biti razočarani kada čujete da je ovo najgora opcija za kontrolu nivoa glukoze u krvi.
A ukoliko je gubitak težine jedna od vaših briga, dr Robertson predlože da promenite sos u koji stavljate testeninu.
– Ako je jedete sa sosom od paradajza ili povrća, testenina mnmogo manje goji nego ako ga spremate sa maslacem, kremom ili sirom u stilu “alfredo“ – objasnila je doktorka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
