Ako se dogodi ovih 5 klimatskih katastrofa, Zemlja neće moći više normalno da funkcioniše

Pošto bi prelomne tačke mogle da budu razarajuće, stručnjaci poručuju da bi ih trebalo shvatiti veoma ozbiljno

Kako zagađenje ugljenikom zagreva našu planetu, čovečanstvo je sve više u opasnosti, upozoravaju naučnici.

Izazivanje ovih planetarnih promena neće samo prouzrokovati da temperature izmaknu kontroli u nadolazećim vekovima već će doneti nesagledive i nepovratne posledice po ljude i prirodu.

– Prelomne tačke na Zemlji predstavljaju opasnosti sa kojima se čovečanstvo nije dosad nikada suočilo. One mogu da izazovu razarajuće domino efekte, uključujući gubitak čitavih ekosistema, ali i bi imale i posledice po društvo poput masovnih egzodusa, političke nestabilnosti i ekonomskog kolapsa – rekao je Tim Lenton sa Instituta globalnih sistema pri Univerzitetu Ekseter.

Rizične prelomne tačke uključuju topljenje lednika na Grenlandu i na zapadu Antarktika, rašireno topljenje permafrosta, nestanak koralnih grebena u toplijim vodama i kolaps jedne od okeanskih struja u Atlantiku.

Za razliku od drugih klimatskih promena kao što su sve topliji toplotni talasi ili jače kiše, ovi sistemi se ne menjaju polako sa emisijom štetnih gasova, već mogu da prelaze iz jednog u drugo stanje. Kada klimatski sistem doživi promenu, ponekad uz iznenadni šok, to može trajno izmeniti način na koji planeta funkcioniše.

Naučnici ipak nisu sigurni kada bi takvi sistemi mogli da se promene, ali upozoravaju da se mogu dogoditi još tri takve „prelomne tačke“. Očekuje se izumiranje morske trave u određenim regionima ukoliko se temperature povećaju između 1,5 i dva stepena, kao i nestanak borealnih šuma (onih na severnoj hemisferi).

Upozorenje je objavljeno u Izveštaju o globalnim prelomnim tačkama u nedelji kada su se svetski lideri okupili na klimatskom samitu Cop28 u Dubaiju.

Na izveštaju je radio međunarodni tim od 200 istraživača, koje finansira fondacija Džefa Bezosa „Bezos Earth Fund“.

Naučnici smatraju da su sistemi povezani tako da, primera radi, ukoliko Grenland ostane bez leda, to može dovesti do nagle promene u severnoatlantskoj struji koja donosi većinu toplote u golfsku struju. To bi, zatim, pojačalo fenomen El Ninjo.

Stoga, pošto bi prelomne tačke mogle da budu razarajuće, stručnjaci poručuju da bi ih trebalo shvatiti veoma ozbiljno.

Pročitajte još:

Na koji način klimatske promene utiču na morski život

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je brifing pod nazivom „Kako klimatske promene utiču na morski život“, koji, između ostalog, ukazuje na potencijalna područja za koja postoji zabrinutost i u kojima morski život može da bude više pogođen posledicama klimatskih promena u odnosu na ostala područja. U odnosu na to, navodi se da su evropska morska područja nejednako ranjiva na klimatske promene. Primera radi, Baltičko i Jadransko more, odnosno poluzatvorena mora i plitka priobalna područja, više su podložni klimatskim promenama u poređenju sa dubljim priobalnim područjima. Klimatske promene na različite načine negativno utiču na morski život, a kao ključni […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.