Priča o vremenskom slepilu, ili poteškoćama u opažanju i upravljanju vremenom, preplavila je društvene mreže. Iako za to ne postoji dijagnoza, neki ljudi objašnjavaju da, uprkos svim naporima, često gube pojam o vremenu, potcenjuju ili precenjuju koliko će zadaci trajati, kasne i propuštaju rokove.
Vremensko slepilo je psihološki fenomen koji skoro svako od nas doživi s vremena na vreme. Svima nam se dogodilo da budemo zaokupljeni nekim hobijem ili razgovorom sa nekim, ili bilo kojom vrstom aktivnosti koja je toliko interesantna da nam zaokuplja svu pažnju i odvlači od stvari koje bi mogle biti važnije i hitnije.
Stručnjaci nisu saglasni u pogledu vremenskog slepila, ali pojedini ukazuju da to može značajno da utiče na kvalitet života i predstavlja ozbiljan problem.
Vremensko slepilo, po mišljenju Rene Bemont, profesorke kliničke psihologije na Medicinoskom fakultetu Univerziteta Kornel, i stanje intenzivnog fokusa na aktivnost koja je privlačna, prijatna i privremeno odvlači pažnju od protoka vremena, nisu iste stvari.
– Gubitak osećaja za protok vremena je obično povezan sa pozitivnim emocijama, kada radite nešto u čemu uživate, a kada je potrebno, možete da se prebacite na drugi zadatak. Vremensko slepilo podrazumeva zaglavljivanje, gubljenje poimanja vremena i obično predstavlja problem da se pređe na drugi zadatak – objašnjava profesorka.
Ne postoji jasan konsenzus, ali neki istraživači smatraju da je vremensko slepilo oštećenje vremenske percepcije ili načina na koji mozak doživljava vreme.
Razlike u vremenskoj percepciji povezane su sa neurološkim poremećajima kao što je Parkinsonova bolest i neurodivergentnim podtipovima kao što su poremećaj pažnje/hiperaktivnost ili ADHD, dodaje Bemontova.
Studije ukazuju da je ADHD, posebno među decom, povezan sa oštećenjima u percepciji vremena, sposobnosti da se percipira, razume i donosi odluke zasnovane na vremenu. Meta-analiza iz 2023. koja je posmatrala kombinovane rezultate od 4.692 osobe sa ADHD-om ustanovila je značajna oštećenja vremenske percepcije u poređenju sa neurotipskim.
– Prilično je jasno da je ovo fenomen koji se dešava kod ljudi sa ADHD-om, a to je posebno tačno za mlađu decu – navodi dr Lorens Fang, vanredni profesor psihijatrije na Univerzitetu Stenford.
Nije precizno utvrđeno i da li je autizam takođe povezan sa oštećenjima percepcije vremena.
Kako možemo da rešimo problem
Određene strategije mogu pomoći ljudima koji se bore sa percepcijom vremena i njegovim upravljanjem, kažu stručnjaci.
– Koristite digitalne podsetnike uključujući alarme, tajmere i kalendare da biste pratili sastanke, datume i rokove. Oni takođe mogu biti korisni za upravljanje vremenom tokom određenih zadataka. „Za one koji se bore sa sanjarenjem pod tušem i gubitkom poimanja o vremenu, postoje čak i vodootporni tajmeri koji mogu pomoći“, napominje prof. Bemont. „Podešavanje alarma za određene zadatke ili komponente zadatka može pomoći da osvestimo kada treba da pređemo sa jedne aktivnosti na drugu.“
– Razmislite o korišćenju aplikacija koje vam mogu pomoći da se fokusirate i blokirate aplikacije i veb-lokacije koje vas ometaju tokom rada.
– Postavite veliki kalendar u spavaću sobu ili kancelariju da bi vam važni rokovi bili jasni i uvek na umu.
– Podelite veće zadatke na manje celine i odredite rok za svaku od njih.
– Potražite stručnu pomoć ukoliko imate uporne ili nekontrolisane probleme sa percepcijom vremena.
