Prema terapeutkinji Kajti Gilis, koja je specijalizovana za rad sa osobama koje vuku traume iz porodice, mnogi njeni klijenti su odrasli uz barem jednog roditelja sa narcističkim tendencijama. Takve osobine roditelja oblikuju detetov razvoj, stvarajući specifične karakteristike koje često ostaju i u odraslom dobu.
Deca koja su odrasla uz roditelje narcise suočavaju se sa dugim i zahtevnim procesom isceljenja. Njihov emotivni bol, sumnja u sebe i psihološki ožiljci mogu trajati čitav život. Prepoznavanje znakova narcističnog odgoja je ključno za razumevanje uticaja na ličnost deteta i početak procesa ozdravljenja.
Evo deset najčešćih znakova koje Gilis primećuje kod odraslih osoba koje su preživele takvo detinjstvo:
Nisko samopouzdanje
Odrastanje uz stalnu kritiku roditelja narcisa često rezultira niskim samopouzdanjem. Deca takvih roditelja suočavaju se sa osećajem neadekvatnosti jer su često izložena ponižavanju svojih postignuća i stalnim poređenjima. Bez obzira na svoja dostignuća, često imaju osećaj da nikada neće zadovoljiti visoke standarde roditelja.
Ne bore se za sebe
Deca koja su odrasla uz narcistične roditelje često su naučena da potiskuju svoje potrebe i daju prednost potrebama roditelja. Kao odrasli, mnogi se bore sa izražavanjem sopstvenih želja u odnosima i postavljanjem zdravih granica.
Samokritičnost
Kritike roditelja narcisa usađuju dubok osećaj samokritičnosti i perfekcionizma. Deca takvih roditelja razvijaju naviku stalnog preispitivanja svojih postupaka i osećanja krivice, iako za to često nema osnove.
Osećaj da ne zaslužujete ljubav
Kada deca odrastaju bez priznanja i pohvala, razvijaju osećaj da ne zaslužuju ljubav. U odraslom dobu često im je teško prihvatiti komplimente i priznati sopstvena postignuća. Neki se čak plaše ljubavi i privrženosti, misleći da su namere drugih ljudi manipulativne.
Ugađanje drugima
Deca narcističnih roditelja često razvijaju sklonost ugađanju drugima kako bi izbegla konflikte. Ovo ponašanje se razvija kao strategija preživljavanja u detinjstvu, a kasnije oblikuje njihovu interakciju sa ljudima, posebno u nastojanju da održavaju mir.
Česti osećaji krivice i stida
Narcistični roditelji koriste manipulativne taktike, kao što su izazivanje krivice i emotivna ucena, kako bi kontrolisali decu. Ova krivica može pratiti decu i u odraslom dobu, utičući na njihovu sliku o sebi i ometajući ih u svakodnevnim situacijama.
Sklonost nezdravim vezama
Odrastanje u toksičnim porodicama često navodi decu da i u odraslom dobu biraju nezdrave odnose. Mnogi ponavljaju obrasce iz detinjstva i upuštaju se u toksične veze pune emotivne zavisnosti.
Strah od napuštanja
Pretnje napuštanjem ili povlačenjem ljubavi ostavljaju duboke ožiljke. Deca narcističnih roditelja često se u odraslom dobu suočavaju sa problemima u stvaranju sigurnih i trajnih odnosa, jer strah od napuštanja u njima stvara nesigurnost.
Sklonost samolečenju
Kako bi se nosila sa emotivnim bolom, deca koje su odgajali narcisti često pribegavaju nezdravim načinima suočavanja, kao što su emotivno prejedanje ili zloupotreba supstanci. Iako ovo nije karakteristično samo za osobe iz disfunkcionalnih porodica, među njima je ova pojava česta.
Rano i rizično seksualno ponašanje
Emotivno zanemarivanje i nedostatak zdravih granica često uzrokuju da deca traže ljubav i potvrdu kroz prerano ili rizično seksualno ponašanje. To je način na koji traže pažnju i potvrdu, jer im je često teško da razlikuju ljubav od fizičke privrženosti.
