Pitali smo Grok 3 da napiše članak u vezi sa prvim koracima ka rešenju ratnih sukoba u Ukrajini od strane nove administracije u SAD i Rusije, bez učešća predstavnika EU i same Ukrajine.
Tekst prenosimo u celosti:
Nakon što je Donald Tramp preuzeo dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država, globalna pažnja usmerena je na njegovo obećanje da će brzo okončati rat u Ukrajini, sukob koji traje već tri godine i odneo desetine hiljada života. Prvi značajan korak u tom pravcu dogodio se sredinom februara, kada su se visoke delegacije SAD i Rusije sastale u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, bez prisustva Ukrajine i Evropske unije. Ovaj potez izazvao je burne reakcije i postavio pitanje: da li je ovo početak mira ili povratak na geopolitičke pregovore velikih sila preko leđa manjih država?
Sastanak u Rijadu, koji je trajao nešto više od četiri sata, okupio je ključne figure iz obe administracije. Američku delegaciju predvodio je državni sekretar Marko Rubio, uz savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i specijalnog izaslanika Stivena Vitkofa, dok su Rusiju predstavljali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. Prema zvaničnim saopštenjima, razgovori su bili usmereni na pronalaženje osnova za mirovni sporazum, a Tramp je nakon sastanka izjavio da je optimističan i da veruje kako rat može završiti „u roku od nekoliko nedelja, ako budemo pametni“.
Ipak, izostanak Ukrajine i EU iz pregovora izazvao je oštre kritike. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je sastanak „razgovorima o Ukrajini bez Ukrajine“, naglasivši da Kijev neće prihvatiti rešenja koja ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Slično su reagovali i evropski lideri, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je upozorio da bi ovakav pristup mogao podsetiti na podelu sfera uticaja iz vremena Jalte. „Evropa ne sme biti samo posmatrač u ovom procesu“, rekao je Makron, najavljujući hitan sastanak evropskih lidera.
Tramp, koji je tokom predizborne kampanje često isticao da će „za dan rešiti sukob“, izgleda da se oslanja na direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Nakon telefonskog razgovora između dva lidera 11. februara, koji je opisao kao „veoma produktivan“, Tramp je nagovestio da bi kompromis mogao uključivati zamrzavanje trenutnih linija fronta, čime bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima istočne Ukrajine i Krimom. U zamenu, Kijevu bi bila zagarantovana bezbednost uz moguće učešće evropskih mirovnih snaga, ali bez uključivanja američkih trupa. Tramp je takođe ponovio da očekuje od Evrope da preuzme veći deo finansijskog tereta za obnovu Ukrajine.
Rusija je, sa svoje strane, pozdravila ovaj pristup. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Moskva spremna za dijalog „na ravnopravnoj osnovi“, dodajući da pitanje ukrajinskog sukoba ne može biti rešeno bez razmatranja bezbednosnih interesa Rusije. Putin je ranije ove nedelje izjavio da je spreman na smanjenje vojnog budžeta zajedno sa SAD, što bi moglo ukazivati na širi dogovor između dve sile.
Dok se pregovori nastavljaju, a sledeći sastanak američkih i ruskih dužnosnika zakazan je za kraj februara, svet čeka da vidi hoće li Trampovo obećanje o brzom miru postati stvarnost ili će sukob u Ukrajini ući u novu fazu neizvesnosti. Jedno je sigurno – potezi u Rijadu označili su početak nove ere u globalnoj diplomatiji, čije posledice će se tek iskazati.
