BEOGRAD – Danas je ponedeljak, 11. jul,
192. dan 2022. Do kraja godine ima 173 dana.
1533 – Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju
Henriju VIII da će ga ekskomunicirati iz rimokatoličke crkve ako
ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju
1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom
i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu, proglasivši sebe za njenog
poglavara.
1804 – Bivši potpredsednik SAD Aron Ber ubio je bivšeg
ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom
političkim rivalstvom i međusobnim optužbama.
1844 – Rođen je kralj Petar I Karađorđević (poznat
i kao Kralj Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i
potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Tokom
njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s
južnoslovenskim narodima a Srbija je doživljavana kao svojevrsni
južnoslovesnki Pijemont. Pored razvoja parlamentarizma, njegova
vladavina obeležena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz
1903. pripadnika „Crne ruke“. Posle zbacivanja s prestola 1858.
njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića, živeo je u
inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu
Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji
stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kada je zbog
ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije časti, postavši
jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom
polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku
protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim
odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština
Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U Balkanskim
ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku
vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji
je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915.
prošao je sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske
i jonske obale. Preveo je na srpski spis „O slobodi“ engleskog
filozofa Džona Stjuarta Mila.
1863 – Rođen je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač
Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. U rodnom Šapcu
završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je
floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz
naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i
popularisao biljne kulture.
1882 – Gušeći bunt u Egiptu, britanske trupe su napale
Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i čitavu zemlju. Potom je na
međunarodnoj konferenciji utvrđen sporazum o bezbednosti Sueckog
kanala, za Veliku Britaniju izuzetno značajnog plovnog puta zbog
britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s
Francuzima, nadzirali Kanal, čime je Egipat potpao pod punu
zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad
Sueckim kanalom.
1920 – Rođen je američki filmski i pozorišni glumac
ruskog porekla Jul Briner, upečatljiva, snažna ličnost. Pojavio
je u brojnim filmovima, ali je verovatno najviše upamćen po
ulozi u muzičkom filmu „Kralj i ja“, za koji je nagrađen Oskarom,
a godinama je igrao u istoimenoj pozorišnoj predstavi. Ostali
filmovi: „Deset božjih zapovesti“, „Anastasija“, „Braća Karamazovi“,
„Solomon i Saba“, „Sedmorica veličanstvenih“, „Taras Buljba“,
„Zapadni svet“.
1921 – Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je
proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika
Mongolija.
1935 – Umro je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred
Drajfus, koji je 1894. optužen da je Nemačkoj odavao vojne tajne.
Osuđen je na doživotnu robiju, samo na osnovu sumnji i izjava
grafoloških stručnjaka i poslat je u jedan od najgorih zatvora u
svetu u Francuskoj Gvajani. U njegovu odbranu ustao je poznati pisac
Emil Zola, koji je pod naslovom „Optužujem“ u listu „L“oror“
objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek u julu 1906.
kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u
čin majora.
1937 – Umro je američki kompozitor Džordž Geršvin,
koji je u klasičnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike,
crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera „Porgi i Bes“,
simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Klavirski kloncert
u F-duru“, kompozicije za klavir i orkestar, „Melanholična rapsodija“,
muzika za filmove.
1960 – „Predsednik vlade“ provincije Katanga, Moiz Čombe,
eksponent belgijskih i drugih zapadnih kompanija u Kongu, proglasio
je „nezavisnost“ te rudnim blagom prebogate kongoanske provincije.
1978 – U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom
mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita
poginulo je najmanje 180 ljudi.
1979 – Američka vasionska stanica „Skajlab“ se posle
šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.
1982 – Umro je srpski pisac Mehmed-Meša Selimović,
član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih
književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i
do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli.
Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle
rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu,
umetnički direktor „Bosna-filma“ i glavni urednik „Svjetlosti“.
Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše
zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u
Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela: romani „Derviš i smrt“,
„Tišina“, „Tvrđava“, „Magla i mjesečina“, „Krug“ (nedovršen),
zbirke pripovedaka „Prva četa“, „Tuđa zemlja“, „Ðevojka zlatne
kose“, studija „Za i protiv Vuka“, eseji „Pisci, mišljenja,
razgovori“, memoarska proza „Sjećanja“.
1989 – Umro je engleski pozorišni i fimski glumac,
režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača
likova iz dela Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je za života
dodeljena plemićka titula. Dobitnik je više nagrada „Emi“ za
TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio
je Oskara za film „Hamlet“. Ostali filmovi: „Henri V“, „Ričard
III“, „Princ i igračica“, „Tri sestre“, „Orkanski visovi“,
„Rebeka“, „Ledi Hamilton“, „Keri“, „Otelo“, „Spartak“ , „Kartum“,
„Ponos i predrasuda“, „Bani Lejk je nestala“, „Maratonac“.
1991 – Avion s muslimanskim hodočasnicima iz Nigerije
srušio se u plamenu u gradu Džeda u Saudijskoj Arabiji, što nije
preživeo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s
članovima posade.
1995 – Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu i
tokom narednih dana, prema izveštaju Komisije Vlade RS, ubijeno
je oko 7.800 zarobljenih muškaraca, što je od strane Haškog
tribunala okvalifikovano kao genocid. Prema dokumentaciji Centra
za istraživanje zločina nad srpskim narodom, iz zaštićene zone
UN Srebrenica muslimanske snage su od 1992. do 1995. u napadima na
okolna srpska sela ubile 3.287 ljudi.
2000 – U eksploziji oštećenog naftovoda na jugu Nigerije
poginulo je oko 200 ljudi.
2002 – Italijanska skupština dopustila je muškim
naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okončavši posle 56
godina njihovo izbeglištvo, kao posledicu saradnje pripadnika
italijanske kraljevske kuće Savoja s fašističkim režimom Benita
Musolinija.
2003 – Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobraćaj
između Nju Delhija i Lahorea, posle decenija neprijateljstva dve
susedne zemalje, koje razdvaja religioznost pored etničke
bliskosti.
2006 – Umro je osnivač i vođa legendarne britanske rok
grupe „Pink flojd“ Sid Baret. Vođa „Pink flojda“ je rođen kao
Rodžer Baret u Kembridžu, a članove buduće grupe Rodžera
Votersa i Dejvida Gilmora upoznao je u školi u univerzitetskom
gradu.
2006 – U sedam eksplozija bombi na železničkoj mreži u
indijskom gradu Bombaju (Mumbaj) poginulo je oko 200 ljudi, a preko
700 je povređeno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada
za koji ni jedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost, ali
je sumnja pala na kašmirsku islamsku terorističku grupu
„Laškar-e-Tajeba“, koja to poriče. Bombaj je finansijski centar
savremene Indije.
2007 – Pakistanske snage bezbednosti proterale su
naoružane verske ekstremiste iz Crvene džamije (Lal Masdžid) u
Islamabadu, okončavši tako osam dana dugu opsadu i ulične sukobe
u kojima je poginulo više od 80 ljudi. Vojska je prethodnog dana
napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno držali
oko 150 talaca, među njima žene i decu. U napadu je poginulo devet
vojnika i više od 50 ekstremista, uključujući vođu radikalnih
islamista protalibanskog sveštenika Abdula Rašida Gazija.
2008 – Uneskov komitet za svetsku baštinu uvrstio
je na svoju prestižnu listu 27 novih lokaliteta iz čitavog
sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudi Arabije (Al Hidžr)
do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.
2008 – Španski poslanici izrazili su podršku posebnim
pravima velikih majmuna (na život i slobodu). Reč je o prvom
poznatom slučaju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava
dodeljuje životinjama.
2008 – Umro je Majkl Debejki, američki hirurg, inovator
u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je još tokom
studija usavršio i dizajnirao neke medicinske instrumente.
Razvio je veštačko srce i srčane pumpe neophodne prilikom
presađivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor
Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor čuvenog „Centra za
srce“.
2019 – Tokom snažnog nevremena koje pogodilo poluostrvo
Halkidiki, Grčka, sedam osoba je poginulo, među njima dvoje dece,
a više od stotinu je povređeno. Izuzetno jak vetar čupao je
stabla, nosio krovove, prevrtao automobile.
2021 – Na Kubi su se dogodili masovni protesti. Na ulice
širom zemlje izašle su hiljade tražeći ostavku predsednika
Migela Dijaza-Kanela. Protesti su posledica nedostatka osnovnih
namirnica i najgore ekonomske krize poslednjih decenija. Na ulice
su pritom izašle i pristalice tamošnje vlasti, uzvikujući ime
Fidela Kastra. Predsednik Dijaz-Kanel za nemire je okrivio SAD.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
