SRBIJA – Poslanici Skupštine Srbije završili su rad, a raspravu u pojedinostima na više zakonskih predloga, među kojima je poskupljenje pretplate za javni servis, nastaviće sutra
Pretplata za javni servis se povećava sa 299 na 350 dinara.
Prethodno su poslanici završili objedinjenu raspravu po svim tačkama dnevnog reda, a jedna od njih je bila i Deklaracija usvojena na Svesrpskom saboru.
Po završetku rasprave o pojedinostima, odrediće se dan za glasanje kada će se poslanici izjasniti o ukupno 60 tačaka.
Poslanici će rad nastaviti sutra u 10 časova.
Najviše vremena poslanici su potrošili na raspravu o eksploataciji litijuma, iako se nijedna tačka nije odnosila na tu temu.
Opozicioni poslanici su kritikovali projekat „Jadar“ i kompaniju „Rio Tinto“, dok su iz vladajuće koalicije više puta poručili da se neće raditi eksploatacija jadarita ukoliko ugrožava zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić postavila je sedam pitanja opoziciji povodom kompanije Rio Tinto koja je došla u Srbiju početkom 2000-ih godina, kada su oni bili na vlasti i ocenila da je sve što danas rade odraz njihovog političkog licemerja.
Ona je u polemici sa opozicionim poslanicima rekla da nisu odgovorili ni na jedno od njenih sedam pitanja među kojima je bilo i to zašto su doveli Rio Tinto, ako su protiv te kompanije.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović rekla je danas da će zdravlje ljudi i zaštita životne sredine biti imperativ kada je u pitanju projekat „Jadar“ i poručila da će se u tom smislu uskoro donositi zakoni koji će biti rigorozniji.
„Više puta smo ponavljali da ćemo biti beskompromisni kada govorimo o zaštiti životne sredine. Sve što smo slušali prethodnih dana (od opozicije) bilo je zastrašivanje građana bez činjenica i zvaničnih dokumenata zarad političkih poena“, rekla je Vujović u raspravi na sednici Skupštine Srbije.
Na dnevnom redu su i sporazumi koji se odnose na zaduživanja, kao i predlog da Jorgovanka Tabaković bude reizabrana za guvernera NBS.
Brnabić: Nisam čula od opozicije nijedan odgovor na mojih sedam pitanja
Premijerka Brnabić rekla je u polemici sa opozicijom da od njih nije čula odgovor ni na jedno od sedam konkrentih pitanja koja im je postavila o Rio Tintu.
„Svašta sam čula, ali nisam čula odgovor ni na jedno od mojih sedam pitanja. Ima vremena, verujem da će građani sačekati“, rekla je ona obraćajući se kao poslanik.
Brnabić je rekla da je 2017. godine transparentno potisan Memorandum o razumevanju sa Rio Tintom u vladi i da tada nije bilo nikoga ko je bio protiv.
„Nije bilo nikoga da pita za životnu sredinu. Nije bilo tada nijednog protesta“, rekla je Brnabić i istakla da ni 2020. godine kada je bila u Loznici, i kada je završena prethodna studija izvodljivosti za projekat Jadar nije bilo opozicije da bude zabrnuta.
Ona je ukazala da ih nije tada interesovala životna sredina, jer nije bila politička tema.
„Niko nije rekao ni reč 2020. protiv tog dokumenta. Pored toga što pokazuje da smo radili transparentno, a to je da smo u tom Memorandumu o razumevanju uveli dve stvari po prvi put – da sve sirovine ostanu u Srbiji i da se naš narod bogati i druga da će morati da se poštuju najviši standardi životne sredine. To nije bilo ni u jednom memorandumu ni u jednom istražnom pravu i zakonu koji ste vi donosili“, rekla je Brnabić i dodala da je tadašnja vlast bila spremna da dozvoli da se izvezu sirovine.
Predsednik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović upitao je prethodno Brnabić šta je tema dnevnog reda, da li je to deklaracija ili litijum, a poslanik DS Srđan Milivojević ako je deklaracija toliko važna i bitna zašto je došla na dnevni red posle mesec dana.
On je rekao da je 2006. godine Vlada Vojislava Košutnice donela Zakon o rudarenju, i da je Milenko Jovanov bio član te stranke koja je potpisala taj zakon.
Šef poslaničke grupe SNS odgovorio je Milivojeviću da je on tada podržavao litijum i da to nastavlja i danas, ali da je opozicija dovela 2001. godine Rio Tinto i 2011. godine kako je rekao „zakucala“ da oni dobiju eksplataciona istraživanja.
Poslanici SPP reagovali su povodom sedemog pitanja Brnabić u vezi sa prodajom zemljišta Rio Tintu i ocenili da su oni prodali svoju zemlju, a ne državnu.
Polemika sa Rakićevom, Jovanov: Opozicija se ujedinjuje zbog vlasti, ne zbog litijuma
Predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov izjavio je danas da će se litijum u Srbiji iskopavati ukoliko se ispune ekološki standardi, a reagujući na izlaganje poslanice Demokratske stranke Dragane Rakić ocenio je da se opozicija ujedinjuje u pokušaju da dođe do vlasti, a ne zbog litijuma.
„Pokušali su da iskoriste koronu, tragediju u „Ribnikaru“ da se ujedine. A sada litijum“, rekao je Jovanov povodom primedbi koje je iznela Rakić, a koja je svojim izlaganjem o Deklaraciji i drugim tačkama dnevnog reda izazvala reagovanje i drugih poslanika.
Jovanov je rekao da su Srbi otišli u Čikago posle Drugog svetskog rata, a da je 50 članova DS pobeglo od Dragane Rakić i da su utočište našli u SNS.
Rakićeva je prethodno iznela tvrdnju da je ovo „najskuplja sednica“ u istoriji parlamentarizma i da služi samo kao „pokrivalica“ za novo zaduživanje Srbije od 21,6 milijardi evra.
Ona je ocenila i da će Aleksandar Vučić „uspeti da ujedini sve ljude protiv kopanja litijuma“, a usprotivila se ponovnom izboru Jorgovanke Tabaković za guvernera NBS, tvrdeći da je Viši sud dva puta doneo presudu protiv nje zbog mobinga prema radniku NBS Srđanu Milovanoviću, autoru Zakona o osiguranju.
Ona je, takođe, rekla da je poslanik SVM Balint Pastor jedini pripadnik nacionalne manjine koji je „oduševljen“ deklaracijom sa Svesrpskog sabora navodeći da je „strastveniji“ od Miloša Vučevića u odbrani srpske deklaracije.
Rakićeva je dodala i da bi taj dokument mogao da se prosledi mađarskom parlamentu, pa da se tamo čuje kako su „Mađari iz Mađarske i Mađari iz Vojvodine jedno“, kao što smo, kako kaže, ovde od Vučevića čuli da su „Srbi iz Srbije i Srbi iz Republike Srpske jedno“.
Ona je optužila vlast da je kriva za iseljavanje hiljade Srba u inostranstvo i navela da sada u gradovima širom sveta, kao što su Čikago, Malme, Beč, živi više Srba nego na KiM.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izrekla je opomenu Dragani Rakić, zato što je, kako je rekla, netačno da se nijedan drugi narod, sem srpskog, ne pominje u deklaraciji usvojenoj na svesrpskom saboru, ali i zbog pominjanja poslanika Balinta Pastora, koji nije bio prisutan na sednici.
Poslanik SVM Boris Bajić odgvorio je Rakićevoj da je neprimereno da se neko tako ophodi prema predsedniku te stranke i poslaničke grupe.
„U proteklih 30 godina SVM je prešao dalek put. Mi smo ozbiljna regionalna stranka, smatram taj ispad kao potpuno neprimeren. Ono što je predsednik naše poslaničke grupe hteo da kaže jeste da smo jako ponosni na našu zemlju, jer Srbija ima snage da se bavi i Srbima van Srbije“, poručio je Bajić.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, povodom optužbi za mobing, rekla je da se radi o netačnim i tendencioznim navodima jednog portala koji već duže vreme smišljeno piše tako da naruši ugled NBS.
Tabaković je rekla da portal nije proverio kredibilitet sagovornika, a da je kompletna diskusija izneta na osnovu presude koja je ukinuta.
„Ne postoji nijedna presuda za zlostavljanje na radu protiv NBS ili rukovodstva“, rekla je Tabakovićeva, odbacujući navode Rakićeve.
Martinović: U Deklaraciji nema ničeg što bi predstavljalo pretnju drugim narodima
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović je poručio da Deklaracija, koja je usvojena na Svesrpskom saboru 8. juna, predstavlja ispruženu ruku Srbije i srpskog naroda, državama koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije i da u njoj nema ničega što bi predstavljalo pretnju drugim narodima ili drugim državama.
„I kao što vam je danas lepo rekla predsednica Narodne skupštine (Ana Brnabić) i kao što vam je do sada mnogo puta rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Miloš Vučević, ova Deklaracija između ostalog poziva na mir i stabilnost“, rekao je Martinović u Skupštini Srbije.
Ministar je to izjavio odgovarajući na izlaganje Narodnog poslanika Zeleno levog fronta (ZLF) Đorđa Pavićevića koji je za govornicom rekao da njegova poslanička grupa neće glasati za Deklaraciju, jer smatraju da je tekst dokumenta loš za Srbiju i da se ne dotiče najvažnijih problema.
„Mi se u 2024. godini suočavamo sa jednom vrstom hajke protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv vlade Republike Srbije, protiv većine u Narodnoj skupštini koja će da glasa za ovu deklaraciju i ta hajka je slična onoj hajci koja je vođena, a i dan danas se vodi, protiv jednog dokumenta Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) koji se obično u javnosti označava kao Memorandum“, rekao je Martinović.
On je podsetio da se o Memorandumu SANU iz 1986. godine čulo mnogo neistina, poput kako je rekao, one da je to velikosrpski i genocidni dokument koji poziva na istrebljenje i koji je bio napisan kako bi nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević otpočeo ratove.
Memorandumom se, kako je dodao, poziva na rešavanje gorućih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih problema sa kojima se suočavala tadašnja Jugoslavija.
Ministar je dodao da je isti slučaj sa Deklaracijom i dodao da mu se čini da je Pavićević, iako je pokušao da prikaže da je pročitao dokument, ipak nije dovoljno detaljno čitao jer da jeste, video bi da u njemu nema nikakvog poziva na mržnju.
Martinović je naglasio da Republika Srpska nije nastala kao genocidna tvorevina.
„Republika Srpska je nastala kao otpor srpskog naroda ponovnom pokušaju genocida nad njim, a koji je nažalost delimično i uspeo u periodu od 1992. do 1995. godine“, rekao je on.
Martinović je odgovarao i na tvrdnje narodnog poslanika Demokratske stranke (DS) Srđana Milivojevića da su iz Deklaracije namerno isključeni Srbi iz Hrvatske, čime vlast u Srbiji, kako tvrdi, svesno staje na stranu režima Nezavisne države Hrvatske (NDH).
Ministar Martinović je rekao da Velika Srbija nikada nije postojala, ali da su za vreme Drugog svetskog rata postojale Velika Hrvatska, Velika Albanija i Velika Bugarska, da su Srbi u njima masovno stradali i da se zbog toga i donosi Deklaracija.
Martinović je tako odgovorio na optužbu Milivojevića da su iz Deklaracije namerno isključeni Srbi iz Hrvatske, čime vlast u Srbiji, kako tvrdi poslanik DS, svesno staje na stranu režima Nezavisne države Hrvatske.
Predsednica skupštine Ana Brnabić je nakon tih tvrdnji izrekla opomenu Milivojeviću, koja, kako je rekla, povlači novčanu kaznu i dodala da će taj novac biti uplaćen u humanitarne svrhe.
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Boris Bajić je, na izjavu poslanika DS Srđana Milivojevića da su ne tako davno formirane tzv. jezičke patrole na severu Srbije koje kontrolišu koliko Mađari znaju srpski jezik, odgovorio da se ne zloupotrebljavaju mađarska zajednica i da se ne koristi retorika koja odnose Srba i Mađara nepotrebno vraća u vreme konfliktnih situacija.
„Molimo da više ne zloupotrebljavate situaciju, mi smo pošteni, radimo i gradimo ovu zemlju i destruktivne poruke zadržite za sebe“, poručio je Bajić.
Linta: Deklaracijom se šalje poruka da su nacionalni interesi temelj srpskog opstanka
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miodrag Linta izjavio je danas u Skupštini Srbije da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda jedan od najvažnijih nacionalnih dokumenata, kojom se šalje jasna poruka da su državni i nacionalni interesi temelj opstanka srpskog naroda.
„Ono što posebno želim istaći i naglasiti da se ovom Deklaracijom afirmiše mir, da se odbacuju bilo kakvi sukobi, da ova Deklaracija nije usmerena protiv bilo kog naroda i protiv bilo koje države. U njoj se jasno govori o poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, iako svi dobro znamo da su Republici Srpskoj na grub i neprihvatljiv način otete 83 nadležnosti“, rekao je Linta u nastavku Prve vandredne sednice u trenutnom sazivu Skupštine.
Dodao je da se u Deklaraciji, takođe, govori o potrebi i važnosti poštovanja rezolucije 1244, kao i da se jasno govori da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije.
„Zbog toga su apsolutno neprihvatljive, zlonamerne i nerazumljive reakcije iz političkog Sarajeva, odnosno neprihvatljivi su napadi bošnjačkog i hrvatskog člana predsedništva BiH, Denisa Bećirovića i Željka Komšića, koji govore da je ova Deklaracija tobože udar na BiH, udar na Dejtonski mirovni sporazum.
Takođe, odbacujem i teze pojedinih kolega u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ova Deklaracija ima za cilj nacionalnu dominaciju. To je jedna brutalna laž i upravo ova deklaracija afirmiše ravnopravnost, afirmiše osnovne temeljne vrednosti za koje se zalaže srpski narod, istovremeno poštuje da ta ista prava i vrednosti mogu da zastupaju drugi narodi na prostoru Zapadnog Balkana“, rekao je Linta.
Ukazao je da se u Deklaraciji ističe potreba borbe za istinu o onome šta se zaista događalo u Srebrenici, kao i da se, kako je istakao, odbacuje „monstruozna laž“ da su Srbija i srpski narod vodili agresorske ratove.
Dodao je da se u Deklaraciji jasno izražava pijetet prema svim žrtvama, bez obzira na nacioanlnu pripadnost.
Linta je ocenio da bi bilo dobro da Srbija ima posebnu državnu instituciju, Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije, koji bi se na planski način bavio pitanjem istine o stradanju srpskog naroda.
„Važno je da Skupština Srbije donese rezoluciju o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH, da se osnuje Memorijalni centar genocida nad srpskim narodom u NDH, da se odredi dan sećanja na srpske žrtve genocida u NDH i da se započne aktivna diplomatska politička borba za međunarodno priznanje genocida u NDH nad našim narodom, jer bez te činjenice nije moguće potpuno razumeti događaje iz devedesetih godina prošlog veka, koje su se dešavale na području bivše Jugoslavije“, rekao je Linta.
Istakao je da je važno što se u Deklaraciji navodi da će Srbija i Republika Srpska podržavati povratnike u Federaciju BiH i ukazao da se srpski narod koji živi u Federaciji BiH nalazi u teškoj situaciji, kao i da federalana i kantonalna vlast krše principe Dejtonskog sporazuma o zapošljavanju Srba u javnim institucijama.
„Srbi u Federaciji BiH su nažalost građani, ne drugog, nego petog reda“, ocenio je Linta i dodao da Deklaraciji nedostaju odredbe pomoći povratnicima u Hrvatskoj, koji su, kako ističe, takođe u teškom položaju.
Narodna poslanica SPS-a Dijana Radović izjavila je da je za tu stranku Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda jedan od najznačajnijih dokumenata koji se u poslednje vreme našao pred poslanicima.
„Mi smatramo da će ovo biti jedan od stubova naše nacionalne politike u budućnosti. Imperativ opstanka našeg naroda i imperativ razvoja naše države jeste da znamo ko smo, gde smo danas i kojim putem želimo da se krećemo u budućnosti, da bismo uopšte i opstali. Da sačuvamo našu tradiciju, da zaštitimo našu istoriju, našu kulturu, jezik i pismo… Ovom deklaracijom mi potvrđujemo naš nacionalni identitet“, poručila je Radović.
Dodala je da je Deklaracija odraz odgovornosti vođenja srpske politike u „ovom turbulentnom geopolitičkom trenutku“.
Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj je sa druge strane ocenio da je predložena Deklaracija „pretnja“ miru i stabilnost i na Balkanu i da je ta stranka neće podržati.
„SDA Sandžaka ne spori pravo srpskom narodu na saradnju, ukoliko se ta saradnja ne ostvaruje na štetu interesa, potreba i sigurnosti drugih naroda, suvereniteta i teritorijalnog integriteta drugih država, a naročito države Bosne i Hercegovine“, rekao je Škrijelj tvrdeći da bi deklaracija predstavljala prepreku za vraćanje poverenja narodima i državama na prostoru zapadnog Balkana, a naročito vraćanju poverenja između Bošnjaka i Srba, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Ivana Rokvić rekla je da će poslanici te stranke glasati protiv predloga izmena zakona kojim se povećava iznos pretplate za RTS, jer smatraju da je povećanje ove pretplate, kako je navela, još jedan „finansijski udarac“ na već iscrpljene budžete građana.
PUPS će podržati sve predloge, Ekološki ustanak protiv Deklaracije
Šef poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravda Stefan Krkobabić najavio je tokom popodnevne rasprave u Skupštini Srbije da će njihovi poslanici glasati za sve predloge koji su na dnevnom redu vanrednog zasedanja, dok su predstavnici Ekološkog ustanka rekli da neće glasati za Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Krkobabić je rekao da Deklaracija ima za cilj da ne deli ljude i da je to nulta tačka i početak jedinstvenog nastupa srpskog naroda svuda gde on živi i bori se za svoja prava.
„U Srbiji, u Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji, širom dijaspore, da znamo, konačno ustanovimo i podržimo, da znamo koja su naša obeležja i da možemo iza ovog teksta svi zajedno da stanemo“, rekao je on.
On je naveo i da o litijuma nema pregovora dok se ne ispune svi standardi, a najavio je da će podržati reizbor Jorgovanke Tabaković za guverenera Narodne banke Srbije, jer smatraju da treba da postoji kontinuitet.
Poslanica Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka rekla je da oni neće glasati za deklaraciju, jer smatraju da je srpski narod jedan i jedinstven, a da Deklaracija ne predstavlja iskrenu želju za njegovim ujedinjenjem.
Povodom iskopavanja litijuma rekla je da je 2021. godine vlada donela odluku o prestanku primene nacionalne strategije iz 2012, i da ta i kasnije odluke predstavljaju osnov da se omogući da Rio Tinto preda studiju o proceni uticaja na životnu sredinu na način na koji su to učinili i ocenila d javne rasprave neće ni biti, jer su, kako tvrdi, predstavnici vlasti dobili novac od te kompanije.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić prekinula je Nestorović i upitala da li ima dokaza za optužbe koje je iznela i da u tom slučaju podnese tužbe. „Ako nemate dokaze, onda se izvinite svim narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije. Ali da pričate više neistine, zaista je dosta. Četiri dana neistina, dosta je bilo“, rekla je Brnabić.
Brnabić je dodala da to nisu činjenice, već njeno mišljenje i da se sledeći put konkretno izrazi, a ne da optužuje.
Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov dodao je da svi oni koji se danas kako je naveo „prave velikim ekolozima“, kada njima odgovara dozvoljavaju gradnju, a kada im ne odgovara pozivaju se na zaštitu životne sredine.
Poslanik Mitar Kovač iz Mi- glas iz naroda zamerio je što se u deklaraciji ne pominje srpski narod u Crnoj Gori kao i zato što o njoj nisu na vreme konsultovani predstavnici svih političkih subjekata.
Što se tiče litijuma, Kovač je rekao da i opozicija i vlast moraju više da slušaju glas naroda i založio se za zabranu i ispitivanje i eksploatacije i litijuma i bora.
Pročitajte još:
