Dugovečnost je možda u vašoj genetici, ali i ako nije, ne treba da mislite da vam je životni vek određen nasleđem. Istraživanja su utvrdila da je genetika samo 20 procenata odgovorna za dužinu života, tako da zdravi životni stilovi mogu da naprave ogromnu razliku.
U savremenim urbanim sredinama sedeći način života i prekomerno korišćenje tehnologije predstavljaju glavni faktor zdravstvenih rizika, koji mogu skratiti životni vek. Još jedan faktor koji se ističe u poslednjih nekoliko godina je usamljenost – ljudski kontakt je postao najveća vrednost koju treba da negujemo i čuvamo.
U plavim zonama, delovima sveta u kojima je dugovečnost uobičajena (najveća je koncentracija stogodišnjaka), ljudi generalno žive zdravije i duže, a stilovi života im se mnogo razlikuju od zapadnjačkog. Nastojeći da shvate tajnu dugovečnosti, naučnici koji su proučavali način života u ovim delovima sveta, identifikovali su devet važnih principa koji su zajednički za plave zone u različitim delovima sveta.
Devet principa za dugovečnost
Što više prirodnog kretanja
Nije neophodno da idete u teretanu ili imate određen program vežbanja da biste održali zdravlje i dugovečnost – samo uključite što više prirodnog kretanja u svoj način života. To znači da treba da idete pešice kad god je to moguće. Pronađite vreme za šetnju, penjite se stepenicama umesto da koristite lift, a ako koristite prevoz, siđite stanicu ranije i pređite pešice ostatak puta. Prirodno kretanje uključuje svaku aktivnost u prirodi, od šetnje kroz šumu, preko vožnje bicikla i planinarenja, do rada u bašti. Ako imate dvorište, angažujte se oko negovanja cveća i povrća – zalivanje, okopavanje i čupanje korova obezbediće vam dovoljno prirodnog kretanja i boravka na vazduhu, koji su blagotvorni za fizičko zdravlje i duševni mir.
Identifikujte životnu svrhu
U japanskoj filozofiji, ikagai se odnosi na prepoznavanje životne svrhe i sličan je filozofiji „plan de vida“ koju praktikuju dugovečni stanovnici poluostrva Nikoja na Kostariki. Prepoznavanje svrhe i osećanje svrhovitosti može vam produžiti život. Imajte na umu da se životna svha menja sa godinama, iskustvima i postignućima i da ono što vas je motivisalo u mladosti, može izgubiti snagu u srednjim godinama. Mnogi ljudi doživljavaju krizu smisla u godinama kada su, kako se čini, sva ostvarenja iza njih, naročito kada deca odrastu i odu od kuće. Centar vašeg sveta gubi ravnotežu kada više niste toliko potrebni kao roditelj i potebno je da pronađete dublji smisao u svom životu. Radi se o tome da se okrenete sebi i pogledate duboko u svoje srce i dušu, da biste otkrili šta je ono što vas inspiriše, što vas strasno interesuje, u čemu ste dobri, kako možete doprineti zajednici i šta je ono što osećate da dodaje vrednost vašem životu.
Dugovečnost uz manje stresa
Svakodnevni pritisak u radnom okruženju, očekivanja koja pokušavamo da ispunimo, uloge koje smo prihvatili (ili su nam nametnute), dovode do začaranog kruga neprekidnog stresa. Izloženost stalnom stresu dovodi do opadanja imuniteta, organizam postaje podložniji upalama i razvijanju različitih bolesti. Stanovnici plavih zona imaju rituale za oslobađanje od stresa, koji su deo njihove svakodnevne rutine – ostrvljani Ikarije praktikuju popodnevnu dremku, a stanovnici Okinave imaju posebno vreme sećanja na preminule voljene osobe. I vi možete usvojiti rituale koji vam pomažu da se opustite, izbacite nagomilanu negativnu energiju i napunite se pozitivnom. To može biti meditacija, vežbanje joge, odlazak u šetnju ili razgovor sa bliskom osobom – sve što pomaže da nivo stresa opadne.
Pročitajte i ovo: Jednostavni principi vabi-sabi filozofije, koji će vam oplemeniti život
Pravilo „80 odsto“ u ishrani
Kada je u pitanju ishrana, lekari i nutricionisti podstiču poštovanje pravila „80 odsto“ – ideja je da prestanete da jedete malo pre nego što napunite svoje kapacitete. Kada se ne najedete do pune sitosti, odnosno, ne jedete koliko god možete, već otprilike da dostignete 80 odsto svojih kapaciteta, ne preopterećujete svoj probavni sistem, ne prejedate se i stvarate naviku da jedete polako i umereno. Mozgu treba nešto vremena da registruje da je stomak pun i zato je tako lako pojesti više nego što je organizmu potrebno. Svesno zaustavljanje pre nego što osetite da ste se napunili, pomaže vam da razvijete osećaj za to koliko vam je dovoljno i da izbegnete emocionalno prejedanje. Stručnjaci savetuju da jedete za stolom (a ne uz računar ili TV), da jedete sporije i žvaćete duže, jer sve to pomaže mozgu da registruje sitost pre nego što pojedete više nego što vam je potrebno. Smanjite večernje obroke i gledajte kako vam se energija vraća, kako se smanjuje potreba za grickanjem, kao i suvišna težina.
Biljna ishrana za dugovečnost
Usvajanje ishrane na bazi povrća i voća, efikasan je recept za dugovečnost, jer biljna ishrana može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ishrana bogata integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima, svežim voćem i povrćem, može produžiti vaš životni vek za deset godina!
Stogodišnjaci u plavim zonama uglavnom jedu razne vrste pasulja, soju i sočivo, dok meso konzumiraju otprilike jednom nedeljno.
Pijte crno vino u umerenim količinama
Čaša crnog vina dnevno ima proverene zdravstvene benefite, odavno je utvrđeno. U plavim zonama ljudi piju lokalna vina u umerenim količinama – na Sardiniji se pije čaša crnog vina uz skoro svaki obrok, a tamo žive stogodišnjaci. Istraživanja sugerišu da oni koju konzumiraju vino u umerenim količinama duže žive od onih koji uopšte ne konzumiraju alkoholna pića.
Pripadnost i doprinos zajednici
Zajednica ima veliku ulogu kada je u pitanju mentalno zdravlje i dugovečnost. Istraživanja su otkrila da ljudi aktivni u verskim zajednicama (bilo koje veroispovesti) žive od 4 do 14 godina duže od onih koji ne pripadaju nijednoj zajednici. Naravno, ne radi se samo o verskim zajednicama, već o bilo kojoj zajednici u kojoj osećate pripadnost, u kojoj aktivno učestvujete i dajete svoj doprinos. To može biti sportski klub, udruženje koje se bavi aktivnostima koje vas zanimaju, dobrotvorni rad, klub čitalaca – važno je da osećate pripadnost u nekoj grupi sa kojom delite vrednosti i interesovanja.
Porodica i dugovečnost
Stanovnici plavih zona su vrlo porodični ljudi i njihove porodice se drže zajedno, ne samo u smislu međusobne podrške, već i fizički. Uobičajeno je da žive u proširenim zajednicama, tako da deca odrastaju sa bakama i dekama, a ako ne žive zajedno, onda stanuju u neposrednoj blizini i stalno se posećuju. Istraživanja sugerišu da su deca koja odrastaju sa bakama i dekama ređe bolesna, kao i da parovi koji doživotno ostaju verni žive duže (u proseku oko tri godine) od ostalih.
Bliska prijateljstva
Prijateljstva su po važnosti jednaka porodici i zajednici, jer kroz njih takođe ostvarujemo osećanje pripadnosti, ali i osećanje duboke platonske i bezuslovne ljubavi. Stanovnici Okinave praktikuju okupljanje male grupe prijatelja, sa kojima stvaraju „moais“ – savez koji uključuje pet do osam bliskih prijatelja koji se obavezuju na doživotno prijateljstvo i međusobnu podršku tokom celog života.
U savremenom načinu života možda nije izvodljivo imati pet (a kamoli osam) bliskih prijatelja u neposrednom okruženju, sa kojima se redovno viđate i posećujete i vaši prijatelji su možda u drugim gradovima i na različitim stranama sveta. Ali to ne treba da vas spreči da održavate prijateljstva „na daljinu“ – šaljite poruke redovno, uključite se barem jednom nedeljno u video poziv i iskoristite svaku priliku za okupljanje. Dugovečnost je na mnogo načina povezano sa ljubavlju i pripadnošću, zato negujte svoja prijateljstva i svoje porodične odnose kao najveće blago.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
