BEOGRAD – Danas je 9. maj, međunarodni dan pobede nad fašizmom, dan kada je nacistička Nemačka potipisala bezuslovnu kapitulaciju. Tako je okončan Drugi svetski rat u Evropi, najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva.
Nemačka kapitulacija je potpisana 8. maja u Berlinu, ali je tada u Moskvi, zbog vremenske razlike, već bio 9.maj. Ispred savezničke strane, sporazum je ratifikao sovjetski maršal Žukov, dok je sa nemačke strane potpisao Vilhelm Kajtel.
Zanimljiivo je, da je sprvi put sporazum bio potisan 7. maja u Remsu, i stupio je na snagu 8. maja u 23.01 časova. Međutim, sovjetski lider Josif Staljin, nije bio zadovoljan ovim činom, jer je smatrao da zbog najvećeg doprinosa, kapitulacija mora biti predate sovjetskom izaslaniku. Stoga je organizovana druga ceremonija, dok se ova iz Remsa smatra preliminarnom.
Tog 9. maja, oružije je konačno utihnulo posle 6 godina krvoprolića u Evropi. Najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva, ostavio je ogromne posledice na Evropski kontinent i odneo živote vise od 50 miliona ljudi.
Najviše žrtava pretrpeo je Sovjetski Savez (28 miliona), Poljska (6 miliona) dok je na trećem mestu bivša Jugoslavija sa 1,8 miliona žrtava.
Konačnoj kapitulaciji Nemačke prethodila je bitka za Berlin u kojoj je Crvena armija okupirala grad. Crvena armija je napala sam grad sa preko 2,5 miliona vojnika dok su Berlin branile trupe nemačke vojske, SS jedinice, kvislinške formacije iz raznih zemalja i naoružani civili. Adolf Hitler izvršio je samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila, a konačnim zauzimanjem zgrade Rajstaga 1. maja, bitka za Berlin bila je završena.
Iako je Nemačka kapitulirala, njene trupe, kao i hrvatske Ustaše i razne kvislinške formacije nastavil su borbe sa NOVJ na tlu Jugoslavije sve do 15. maja, kada se jedan deo predao Britancima, a jedan deo zarobljen je od strane Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije i partizana. Jedinice NOVJ brojale su na kraju rata 800.000 boraca.
Drugi svetski rat i brutalnost nacističkog režima, najbolje pokazuje industrijsko ubijanje ljudi, mahom Jevreja, u gasnim komorama koje su se nalazile u koncentracionim logorima. U ovim zločinima stradalo je vise od 6 miliona evropskih Jevreja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
