SRBIJA – Na današnji dan pre 77 godina okončan je najveći oružani sukob u na tlu Evrope, bezuslovnom kapitulacijom nacističke Nemačke.
Konačan kraj Drugog svetskog Rata odigrao se 2 septembra konačnim slomom Japana.
Najkrvaviji sukob u ljudskoj istoriji odneo je preko 50 miliona žrtava – najviše žrtava pretrpeo je Sovjetski Savez (28 miliona), Poljska (6 miliona) dok je na trećem mestu bivša Jugoslavija sa 1,8 miliona žrtava.
Konačnoj kapitulaciji Nemačke prethodila je bitka za Berlin u kojoj je Crvena armija okupirala grad. Crvena armija je napala sam grad sa preko 2,5 miliona vojnika dok su Berlin branile trupe nemačke vojske, SS jedinice, kvislinške formacije iz raznih zemalja i naoružani civili. Adolf Hitler izvršio je samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila, a konačnim zauzimanjem zgrade Rajstaga 1. maja, bitka za Berlin bila je završena.
Nemačka vrhovna komanda zatražila je 1. maja primirije sa SSSR-om ali su sovjeti odbili, zahtevajući bezuslovnu kapitulaciju trećeg Rajha.
Nemački predstavnici su potpisali dve kapitulacije: prvu 7. maja u francuskom Remsu sa zapadnim saveznicima. Ovim aktom Nemačka je prihvatila bezuslovnu kapitulaciju, a njene trupe zvanično su položile oružije 8. maja u 23:01 sati. Ovaj sporazum naišao je na bes sovjetskog lidera Josifa Staljina, koji je zahtevao da se nemačka komanda zvanično preda samo izaslaniku SSSR u Berlinu. Staljinove primedbe su usvojene pa je sporazum iz Remsa smatran preliminarnim.
Stoga je organizovana i druga ceremonija potpisivanja, u Berlinu, kada je vrhovni komadant nemačke armija Vilhajem Kajtel potpisao predaju sovjetskom generalu Žukovu i britanskom Arturu Tederu.
Iako su nemci potpisali kapitulaciju 8. maja, tada je zbog razlike u vremenskim zonama u Moskvi već bio 9. maj, pa je taj datum odabran kao Dan Pobede.
Iako je Nemačka kapitulirala, njene trupe, kao i hrvatske Ustaše i razne kvislinške formacije nastavil su borbe sa NOVJ na tlu Jugoslavije sve do 15.maja, kada se jedan deo predao Britancima, a jedan deo zarobljen je od strane Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije i partizana. Jedinice NOVJ brojale su na kraju rata 800.000 boraca.
Samo pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada je objavila Deklaraciju o stvaranju jednog zapadnoevropskog naddržavnog organa koji treba da objedini industriju uglja i čelika, pre svega proizvodnju dvaju najkrupnijih proizvođača kontinentalne Evrope – Nemačke i Francuske.
Ovaj projekat je ostao u istoriji poznat kao Šumanov plan, jer je tadašnji francuski ministar inostranih poslova bio Robert Šuman. Stvarni autor tog projekta, kojim je označen prvi korak ka ujedinjenoj Evropi, bio je poznati francuski ekonomista, ondašnji visoki komesar za planiranje i modernizaciju, Žan Mone. Ovaj projekat je začetak Evropske unije.
Zahvaljujući ovom projektu, 9. maj se obeležava ne samo kao Dan pobede nad fašizmom, već i kao Dan Evrope.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
