HIROŠIMA – Na današnji dan, pre tačno osam decenija, u 8:15 ujutru po lokalnom vremenu, nad japanskim gradom Hirošimom eksplodirala je prva upotrebljena atomska bomba u istoriji čovečanstva. U trenutku, čitavi kvartovi su sravnjeni sa zemljom, a više od 140.000 ljudi izgubilo je život do kraja 1945. godine – mnogi u mukama, od opekotina, povreda i zračenja.
Bomba kodnog imena „Little Boy“, koju je američka vojska bacila iz bombardera „Enola Gay“, označila je početak nuklearne ere, ali i neizbrisivu traumu za preživele – poznate kao hibakuša.
Danas, dok se svet i dalje suočava sa sve prisutnijim pretnjama nuklearnog konflikta, preživeli iz Hirošime i njihovi potomci upozoravaju: opasnost nije prošla.
Svedočanstva bola i nade
Kunihiko Iida imao je samo tri godine kada je atomska eksplozija srušila njegov dom. Danas, 80 godina kasnije, i dalje nosi ožiljke – fizičke i duhovne. U trenutku udara nalazio se manje od kilometar od epicentra. Krvareći ispod ruševina, gledao je kako mu porodica umire od posledica radijacije.
„Moja majka je imala 25 godina. Moja sestra samo četiri. Umrle su u roku od mesec dana. Ja sam preživeo, ali sam svake godine iznova proživljavao taj dan. Ovaj bol nikada ne nestaje“, priča Iida, koji danas volontira kao vodič u Memorijalnom muzeju mira u Hirošimi.
Sličnu sudbinu imala je i Fumiko Doi, koja je kao šestogodišnjakinja preživela bombardovanje Nagasakija. Voz u kojem je bila kasnio je nekoliko minuta – što joj je spasilo život. Decenijama je ćutala, plašeći se diskriminacije, ali je odlučila da progovori nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine.
Zabrinjavajuća tišina svetskih lidera
Dok broj preživelih opada – procenjuje se da ih je danas manje od 100.000 – njihovi glasovi postaju sve važniji. Uprkos istorijskom iskustvu, lideri velikih sila nastavljaju sa razvojem i modernizacijom nuklearnog arsenala. Normalizacija jezika o nuklearnom oružju u političkom i vojnim diskursima ozbiljno zabrinjava preživele, istoričare i mirovne aktiviste.
„Čovečanstvo kao da je zaboravilo. Govori se o nuklearnim udarima kao o vojnoj opciji, a ne o nezamislivoj tragediji. To me plaši više nego bomba sama“, kaže Iida.
80 godina kasnije – hoće li svet naučiti lekciju?
Obeležavanje godišnjice u Hirošimi okupilo je hiljade posetilaca iz celog sveta. Zvona su zvonila, lampioni su puštani u reku Motoyasu, a imena poginulih čitana su u tišini. Među posetiocima sve je više mladih, koji dolaze da čuju priče onih koji su preživeli i da se zalažu za svet bez nuklearnog oružja.
U vremenu kada su geopolitičke tenzije ponovo visoke, a pretnje nuklearnim oružjem sve češće u političkoj retorici, poruka Hirošime nikada nije bila važnija: Mir se ne čuva bombama. Mir se gradi pamćenjem, saosećanjem i hrabrošću da se kaže: Nikada više.
