Širom sveta troškovi života su u porastu. U Britaniji je godišnja inflacija u aprilu dostigla četrdesetogodišnji maksimum od 9 odsto, dok su cene hrane i energije skočile. Slični problemi muče i druge bogate nacije, uključujući Sjedinjene Države, gde je godišnja stopa inflacije prošlog meseca bila 8,3 odsto.
Ali rastući troškovi nisu problem samo u bogatijim delovima sveta. Godišnja globalna inflacija bi ove godine trebalo da dostigne 6,7 odsto, prema Ujedinjenim nacijama, a zemlje u razvoju u zapadnoj Aziji, Latinskoj Americi i na Karibima takođe osećaju problem.
Čak i u najsiromašnijim zemljama cene rastu. U nekim regionima ratom razorenog Jemena, osnovna hrana je u martu bila 85 odsto skuplja nego godinu dana ranije, prema Mreži sistema za rano upozoravanje na glad, koja prati globalnu nesigurnost hrane.
U nekim zemljama su u igri različiti faktori, poput Bregzita i povećanja poreza u Britaniji.
Ali niz pitanja koja prevazilaze granice narušavaju savremeni globalni ekonomski sistem i pokreću inflaciju širom sveta, među kojima su problemi pandemija, ratova i vremenskih prilika ogromnih razmera.
Pandemija korona virusa
Ekonomisti datiraju početak današnjih globalnih inflatornih problema sa koronavirusom. Njegovo širenje je očigledno predstavljalo ekonomski šok, sa zatvorenim granicama i zatvorenim preduzećima i fabrikama.
Ali na mnogo načina, tek kada je svet počeo da se oporavlja od tog početnog šoka, inflacija je počela da se razvija. Deo toga je bio rezultat onoga što ekonomisti nazivaju „baznim efektima“ to jest, zato što su cene bile ravne ili čak padale tokom najgore pandemije, kratkoročna inflacija je postala uočljivija jer je krenula sa niže baze.
Očigledno je, međutim, da rast cena ide dalje od toga.
Sa smanjenom potražnjom i ograničenjima putovanja i dalje na snazi, lanci snabdevanja su prekinuti. Ako se proizvođač automobila u Južnoj Koreji suoči sa nedostatkom poluprovodnika, on će preneti dodatne troškove kupovine ovih čipova na potrošača. A kada su zemlje izašle iz izolacije, često je dolazilo do porasta potražnje što je dovelo do viših cena posebno za usluge, kao što je turizam.
Rat u Ukrajini
Ruska invazija na Ukrajinu 24. februara unela je novu neizvesnost u globalnu ekonomiju. Rat je posebno pogodio energetiku i hranu, oba ključna sektora u kojima je inflacija visoka.
Sa Rusijom, ključnim izvoznikom energije, pod sankcijama i sa vladama u Severnoj Americi i Evropi koje su se obavezale da se odviknu od ruskog uglja i nafte, cene energenata su porasle za mnoga domaćinstva. Troškovi su takođe pogodili vozače, jer je galon (3.78l) benzina prešao 4 dolara u svakoj američkoj državi po prvi put ovog meseca.
U međuvremenu, Ukrajina i širi region Crnog mora se često nazivaju „žitnicom“ Evrope zbog njihove proizvodnje pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih dobara. Pošto je veći deo te trgovine prekinut ratom, globalne cene hrane su porasle i sada su blizu rekordno visokih. Postoje brojni negativni efekti: cene kukuruza su porasle zbog pritiska na upotrebu etanola, dok Rusija ima ograničen izvoz đubriva.
Mnogi od najgorih uticaja cena hrane osećaju se u zemljama koje su već nesigurne u pogledu hrane. Jemen se, na primer, oslanja na Ukrajinu ili Rusiju za 46 odsto svog uvoza pšenice.
Kina usporava
Kina je godinama bila ključni faktor globalnog ekonomskog rasta. Ali ekonomski problemi zemlje i produženi izlazak iz njene politike izolacije zbog korona virusa doprinose problemu globalne inflacije.
U nedavnom saopštenju za javnost, Fitch Ratings je upozorio da bi blokade zbog korona virusa u Šangaju i drugim kineskim gradovima „pogoršale globalne pritiske u lancu snabdevanja i zabrinutost zbog inflacije“, primećujući pad teretnog saobraćaja u šangajskoj luci jer radnici nisu bili u mogućnosti da utovaruju i istovaruju brodove u njihov uobičajeni tempo.
A prošlog meseca, Čed P. Boun i Jilin Vang sa Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju primetili su da je Kina čak i pre ruske invazije na Ukrajinu izvršila pritisak na globalne cene uvođenjem ograničenja izvoza ključne međunarodne robe, uključujući đubrivo i čelik.
Kina je preduzela ove akcije usred zabrinutosti zbog rasta cena kod kuće, ali je zemlja toliko veliki proizvođač i potrošač međunarodne robe da je došlo do velikih negativnih efekata na globalnom tržištu.
Boun i Vang su napisali da je Kina često „odabirala politiku koja rešava domaći problem prebacujući njegovu cenu na ljude negde drugde“ i tvrdili da nedostatak potpuno funkcionalne Svetske trgovinske organizacije i narušeni odnosi SAD i Kine
Klimatske promene
Nepredvidivi vremenski događaji, kao što su suše koje oštećuju useve i oluje koje ometaju trgovinske puteve, sve više se smatraju ključnim faktorom u rastućim troškovima života.
U Indiji je vlada reagovala na rekordne toplotne talase koji su opteretili milione zabranom izvoza pšenice. Ova zemlja, koja čini skoro trećinu svetske ponude pšenice, ranije je obećala da će pomoći da se „nahrani svet“ usred tekuće krize sa hranom, rekao je premijer Narendra Modi ranije ovog meseca.
Ali nakon što su temperature neočekivano porasle u toplotnom talasu za koji su naučnici rekli da je pogoršan promenom globalne klime, taj izvoz je blokiran.
Indija je samo poslednja zemlja pogođena ekstremnim vremenskim prilikama koje su uništile useve: Brazil, još jedan veliki izvoznik hrane, pretrpeo je sušu prošle godine koja je pogodila njegovu poljoprivrednu industriju. Inflacija u zemlji je u aprilu dostigla preko 12 odsto. I nisu pogođene samo cene hrane. Drvo je skuplje nakon poplava i požara u Britanskoj Kolumbiji, što dovodi do negativnih efekata u stambenim zgradama i građevinarstvu.
A u isto vreme, napori da se pređe na zelenu ekonomiju vrše veći pritisak na cene robe kao što su litijum koji se koristi za baterije i bakar za ožičenje i kompjuterske čipove.
Mnogi stručnjaci kažu da bi ova „zelena flacija“ trebalo da bude privremena i da će zelena ekonomija na kraju biti manje podložna energetskim šokovima, ali bi kratkoročni trošak tih poteza mogao da izbaci iz koloseka kretanje ka toj ekonomiji.
Inflacija
Neki ekonomisti tvrde da inflacija sama po sebi može dovesti do veće inflacije ako radnici i preduzeća počnu da je očekuju i zahtevaju veće plate ili postavljaju veće cene za robu stvarajući, u stvari, samoispunjavajuće proročanstvo.
Ali postoje i drugi načini na koje inflacija u jednoj zemlji može dovesti do inflacije u drugoj. Inflacija u Sjedinjenim Državama dovela je do porasta vrednosti dolara pošto su investitori očekivali rast kamatnih stopa.
Istovremeno, mnoge zemlje su otkrile da je njihova valuta mnogo manje vredna nego pre godinu ili dve. U Turskoj, gde je vrednost lire opala, to znači da uvoz košta ogromne količine novca (godišnja inflacija u Turskoj je blizu 70 odsto).
Povećanje kamatnih stopa takođe će pogoditi zemlje koje su već opterećene dugom, što će im otežati da obezbede oslobađanje od inflacije. Međunarodni monetarni fond upozorio je prošlog meseca da su zemlje na tržištima u razvoju koje su se već uveliko zadužile za finansiranje mera za ublažavanje pandemije izložene riziku od „petlje propasti“ koja bi, u najgorem slučaju, mogla da dovede do neplaćanja vlada.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
