40.000 t hrane godišnje stvori komercijalni sektor u Beogradu

AGRAR – Komercijalni sektor u Beogradu godišnje stvori više od 40.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Ukoliko se količina otpada od hrane iz komercijalnog sektora prikaže u odnosu na ukupan broj stanovnika Beograda, vidi se da nastaje 26,5 kilograma jestivog i nejestivog otpada od hrane po glavi stanovnika godišnje.

U okviru direktnih merenja koja su sprovedena, posmatrano je ukupno 29 reprezentativnih objekata koji se svrstavaju u komercijalni sektor: hoteli i drugi smeštaj, restorani i objekti brze hrane, prodavnice, škole i vrtići i preostali komercijalni objekti.

Najveći deo otpada generiše se u okviru grupe restorani i objekti brze hrane, sa više od 21.000 tona na godišnjem nivou.

Nakon toga slede prodavnice sa 4.767 tona godišnje, škole i vrtići sa 3.551 tona godišnje i na kraju grupa hoteli i smeštaj sa godišnjom stopom generisanja od 1.302 tone, navodi se u saopštenju.

Preostali komercijalni generatori otpada od hrane (javne ustanove i preduzeća sa sopstvenim restoranima, pijace, bolnice itd) godišnje generišu više od 9 hiljada tona otpada od hrane.

U sastavu tog otpada u proseku je najdominantnija kategorija povrće, sa udelom većim od 45 odsto, pri čemu je najveći procenat zabeležen u okviru grupe škole i vrtići (62 odsto).

Druga po zastupljenosti je kategorija voće, sa skoro 19 odsto, s tim da je ova kategorija najzastupljenija u sektoru maloprodaje (preko 38 odsto).

Kategorije meso, riba i jaja, i hleb i peciva, u ukupnom prosečnom sastavu, imaju slične vrednosti (oko 14 odsto), dok kategorija mleko i mlečni proizvodi ima najmanju vrednost za praktično sve posmatrane grupe komercijalnih objekata, s konačnim prosečnim udelom od oko pet odsto.

Prethodno sprovedeno istraživanje o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima je pokazalo da svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 108,1 kilogram jestivih i nejestivih delova hrane.

Sumarno posmatrane vrednosti ova dva istraživanja ukazuju da je ukupno generisan otpad od hrane u Beogradu, na godišnjem nivou, oko 205.000 tona, odnosno 134,6 kilograma po stanovniku.

To smešta Beograd u vrh evropskih gradova po količini generisanog otpada od hrane, kada se uporedi sa drugim gradovima prema UNEP Globalnom indeksu otpada od hrane.

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.