Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, obežava se svake godine 25. novembra, kako bismo podigli svest o ozbiljnosti problema. Ovo nije samo dan sećanja na prošle žrtve, već i prilika da se naglasi važnost promocije ravnopravnosti polova, osnaživanja žena i devojčica i stvaranja društva koje ne prihvata nasilje kao sredstvo rešavanja sukoba.
Na današnji dan takođe počinje i „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, globalna kampanja koja okuplja više od 1,700 organizacija u preko 100 zemalja širom sveta. Ključni datumi tokom kampanje uključuju:
25. novembar: Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, označava početak kampanje.
1. decembar: Svetski dan borbe protiv AIDS-a, s fokusom na povezanost između nasilja nad ženama i rizika od HIV/AIDS.
3. decembar: Međunarodni dan osoba s invaliditetom, sa naglaskom na specifične izazove s kojima se suočavaju žene s invaliditetom.
6. decembar: Godišnjica Montrealskog masakra, posvećena sećanju na žrtve nasilja nad ženama u Montrealu 1989. godine.
10. decembar: Međunarodni dan ljudskih prava, označava završetak kampanje.
Nasilje nad ženama je kompleksan fenomen koji zahteva sistemski angažman društva. U skladu s tim, Vlada Srbije usvojila je 2002. godine, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici 2021-2025“. Osnovni cilj Strategije je obezbeđenje efikasne prevencije i zaštite od svih oblika nasilja prema ženama i devojčicama i nasilja u porodici i razvijanje sistema usluga podrške žrtvama nasilja.
Modaliteti naslja:
Fizičko nasilje: Fizičko nasilje u porodici obuhvata širok spektar brutalnih postupaka, uključujući udaranje, šutiranje, gušenje, bacanje na zid ili pod, kao i upotrebu oštrih i tupih predmeta. Ovi napadi imaju za cilj uspostavljanje kontrole nad žrtvom, često ostavljajući dugotrajne fizičke i emocionalne posledice.
Seksualno nasilje: Seksualno nasilje predstavlja svaki oblik neželjene seksualne aktivnosti, uključujući silovanje, prisiljavanje na seksualne odnose, verbalno zlostavljanje ili degradaciju na seksualnoj osnovi. Ovaj oblik nasilja često se koristi kao sredstvo kontrole i može imati dugoročne traumatične efekte na žrtve.
Psihičko nasilje: Psihičko nasilje manifestuje se kroz zastrašivanje, emocionalno zlostavljanje, konstantno kritikovanje, pretnje, uvrede i manipulaciju. Ovo subverzivno ponašanje ima za cilj narušavanje mentalnog zdravlja žrtve, stvarajući osećaj nesigurnosti, krivice i bespomoćnosti.
Ekonomsko nasilje: Ekonomsko nasilje uključuje kontrolu nad finansijama žrtve, nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, zabranu zaposlenja ili prisiljavanje na rad, kao i trošenje novca isključivo za zadovoljenje potreba nasilnika. Ovaj oblik nasilja ograničava nezavisnost i ekonomsku slobodu žrtve.
Pasivno zlostavljanje: Pasivno zlostavljanje, iako suptilnije, može voditi ka fizičkom nasilju. Ovaj oblik nasilja uključuje viktimizaciju, dvosmislenosti, zapostavljanje, duhovno i intelektualno zlostavljanje. Često je teško prepoznati, ali stvara atmosferu straha i nesigurnosti.
Prepoznavanje i razumevanje različitih vrsta nasilja u porodici ključno je za stvaranje svijesti i podrške žrtvama. Pored individualne intervencije, društvo se takođe mora aktivno uključiti u suzbijanje ovih oblika nasilja kroz obrazovanje, podršku i promociju ravnopravnosti. Samo zajedno možemo stvoriti sigurno okruženje za sve.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
