Evropska centralna banka (ECB) je od svog osnivanja pre tačno 25 godina čuvar valute koja je jedinstvena za mnoge zemlje, kako zvanično tako i nezvanično – evra.
Dugovi, inflacija, radna mesta i plate… teško je u potpunosti razumeti kako ekonomija funkcioniše, ali postojanje jedinstvene valute kao jednog od ključnih sutubova Evropske ekonomske zajednice (EEC), dosta olakšava neke segmete. Naime, evro olakšava mnogim zemljama da međusobno trguju, ali i upoređuju kako njihova tržišta funkcionišu.Vratimo se unazad. Evro je zapravo postao realnost 1. januara 1999. godine. Tog istorijskog datuma, 11 zemalja EU je fiksiralo kurseve i poverilo svoju monetarnu politiku ECB-u. Te zemlje bile su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija. Od tada je evrozoni pristupilo još devet zemalja – Grčka, Hrvatska, Kipar, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Slovačka i Slovenija.
Danas je evro jedna od najvažnijih valuta na svetu. Svakodnevno ga koristi oko 350 miliona ljudi, a osim američkog dolara, nema nijedne druge valute koja više trguje na globalnim tržištima. Naprotiv, 60 zemalja i teritorija van EU, koje predstavlja 175 miliona ljudi širom sveta, svoju valutu direktno ili indirektno povezuju sa evrom.
Osim što je opipljiv znak evropskog identiteta, evro koristi potrošačima jer cene mogu da porede sa drugim zemljama, čime se podstiče poslovna konkurencija. Evro takođe olakšava i firmama da jeftinije i bezbednije posluju sa ostatkom sveta.
EU navodi da će jačanje globalne uloge evra “omogućiti Evorpskoj uniji da bolje zaštiti svoje građane i preduzeća, da evro podržava evropske vrednosti i promoviše njene interese u skladu sa multilateralizmom zasnovanim na pravilima”, piše Euronews.
Budućnost evra
Da evro ima budućnost potvrđuje i činjenica da bi se još zemalja moglo pridružiti odluci da ga uvede kao zvaničnu valutu. Nekoliko država članica EU zakonski je obavezno da usvoji jedinstvenu valutu tek kada ispuni neophodne ekonomske kriterijume.
Nove novčanice “visoke tehnologije sa ažuriranim dizajnom” u cilju sprečavanja falsifikovanja takođe su u pripremi. Osim bezbednosnih razloga, EU se nada da će smanjiti uticaj zagađenja na životnu sredinu tokom životnog ciklusa novčanica, a istovremeno ih učiniti inkluzivnijim za Evropljane svih uzrasta i porekla, uključujući i ranjive grupe kao što su osobe sa oštećenjem vida.
Postoje i veliki planovi da se uskoro pokrene digitalni evro. EU radi sa nacionalnim centralnim bankama evrozone na lansiranju ove nove digitalne valute.
EU kaže da bi digitalna valuta “dopunila novčanice i kovanice, dajući ljudima dodatni izbor za način plaćanja”, dodajući da bi “to pomoglo jačanju monetarnog suvereniteta evrozone i podstaklo konkurenciju u evropskom sektoru plaćanja”.
Digitalni evro bi se čuvao u elektronskom novčaniku koji je postavljen u banci korisnika ili kod javnog posrednika, što omogućava da se vrše elektronska plaćanja putem telefona ili kartice, onlajn i oflajn. Pripremna faza za razvoj digitalnog evra počela je u novembru 2023.
Zašto EU razmatra uvođenje digitalnog evra?
Na sajtu Evropske komisije (EK) piše da je razlog uvođenja digitalnog evra stvaranje šireg spektra mogućnosti u monetarnim tokovima u zemaljama koje su članice bloka. To podarzumeva, navode, stvaranje konkurencije na finasijskom tržištu, stabilnost monterarnog sistema i pre svega jačanja uloge evra kao valute.Zoran Grubišić sa Bankarske akademije objasnio je ranije za Euronews Srbija da veruje da je upravo dominacija kriptotržišta bila glavni okidač koji je okupio evropske zvaničnike.
“Reč je o reakciji na kripto tržište na kojem se vrti jedan značajan novac. Međutim, problem je što niko ne zna koliki. Evropska centralna banka nema nikakav uvid u sve to. Sve centralne banke su vremenom postale svesne da je kripto tržište postalo jedan vid ozbiljne konkurencije, da kontrola ne postoji i da mora da reguje na određen način”, kaže Grubišić.
Sa njim se tada složio i ekonomista Nikola Stakić navodeći da je činjenica da će digitalni evro, kada se pusti u opticaj, imati i svog supervizora.
“U ovo slučjaju bi praćenje transkacija bilo moguće. Pratile bi se određene stvari kako bi se preventivno delovalo ukoliko bude potrebe za tim”, kaže on za naš portal.
Stakić navodi da prednost digitalizacije evra takođe može da se shvati kao “smanjenje novca sumnjivog porekla, utaje poreza, pranja novca”, ali dodaje da i to ima svoje mane.
“Čim uđete u određen stepen digitalizacije to sa sobom nosi i pitanje bezbenosti, zaštite podataka koji bi se na ovaj način prikupljali i načina na koji bi se oni obrađivali. I pored toga što je EK rekla da digitalni evro omogućava isti nivo privatnosti kao i gotovina to pitanje ipak stoji u vazduhu”, smatra.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
