SRBIJA – 17. marta 2004. godine dogodio se pogrom na Kosovu i Metohiji, etnički motivisano nasilje nad Srbima. U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17, 18. i 19. marta 2004. smrtno je stradalo osam Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 935 kuća od kojih 738 kuća u kojima su živeli Srbi, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja. Proterano je oko 4.000 Srba iz šest gradova i devet sela.
Tokom jučerašnjeg obraćanja građanima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio je da je na današnji dan započet krvavi pogrom na teritoriji Evrope, koji je etnički motivisan. – Navršava se 19 godina od pogroma srpskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji. Albanci su iskoristili stradanje dečaka u selu Čabra i za to bez ikakvog dokaza opštužili srbe iz Zupča kod Zubinog potoka. I u jeku organizovanja mitinga pripadnika takozvane OVK, a ćutanja srpskih zvaničnika, proterali su više od 4.000 Srba, osmoro Srba ublili, uništili 35 verskih objekata, preko 40.000 predmeta, ikona, i mnogih drugih važnih, uglavnom, sakralnih predmeta, mnogi su zauvek izgubljeni, nestali. Čitava mesta poput Belog Polja kod Peći, i Svinjara u Mitrovici u potpuno su, ili gotovo u potpunosti očišćeni od srpskog življa. Za ovih 19 godina, koliko god puta da smo reagovali, uvek smo reagovali tako što bismo prebacivali krivicu na nekog među Srbima. Neki jesu ćutali, umesto da rade, umesto da čine. Nikada nismo bili dovoljno fer da kažemo da je to bila potreba i tadašnjeg albanskog rukovostva i atmosfere koje su stvorili prema srpskom narodu u kojoj su želeli da Srbi jednom i zauvek sa KiM nestanu, rekao je Aleksandar Vučić na jučerašnjem obraćanju.
– Prema podacima UNHCR-a, ukupno je uništeno gotovo 6.000 stambenih objekata, od kojih je 935 potpuno uništeno, dok su ostali objekti oštećeni. Vrednost uništene privatne imovine prema procenama nekadašnjeg Koordinacionog centra meri se u vrednosti od nekoliko desetina miliona evra. U ovom pogromu etnički je očišćeno šest gradova. Bez Srba ostali su: Priština, Obilić, Kosovo Polјe, Liplјan, Gnjilane i Prizren, kao i devet sela na Kosovu i Metohiji.
– 17. marta 2004. godine, i u narednim danima do 24.marta na Kosovu, na 33 mesta, sinhronizovano su napadnute gotovo sve srpske enklave, kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju «etničko čišćenje» nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji, pisao je nedeljnik Vreme 24. marta 2004. godine (broj 690.).
Tog 17. marta 2004. godine započet je prvi čin etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije. Tadašnji političari, koji su vodili Srbiju nisu se najbolje snašli, i situaciju su do kraja iskoristili albanski ekstremisti koji su uspeli u svojoj nameri da očite delove Kosova i Metohije, da zaustave povratak i da unište kulturno nasleđe Srba.
Martovski pogrom ne sme da se zaboravi i ti strašni, užasni događaji treba da nam služe kao podsetnik da se tako nešto više nikada ne ponovi. Zbog toga je važno učestvovati u dijalogu i nastaviti i istrajati na ideji da se formira Zajednica srpskih opština, kako bi Srbi mogli neometano da opstanu na Kosovu i Metohiji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
