Psiholog Howard Gardner je 1983. godine predložio postojanje različitih vrsta inteligencije. U svojoj knjizi „Okviri uma“ on je postulirao da inteligencija nije jedinstven skup, već mreža sposobnosti koje funkcionišu na manje-više sinhronizovan način.
Svojom Teorijom višestrukih inteligencija on je razotkrio klasičnu ideju inteligencije, predlažući da smo svi vešti u različitim oblastima.
Postoje ljudi sa posebnim talentom za brojeve i drugi koji su odlični komunikatori.
Vrsta inteligencije koju razvijamo zavisi i od genetskih faktora i od našeg iskustva.
Različite vrste inteligencije koje možemo razviti:
U početku je Gardner predložio postojanje 7 tipova inteligencije, ali je kasnije uključio dve dodatne inteligencije, a vremenom su dodani i drugi konstrukti koji proširuju našu viziju inteligencije.
1. Logičko-matematička inteligencija
Logičko-matematička inteligencija se odnosi na sposobnost racionalne analize problema, izvođenja matematičkih operacija i istraživanja naučnih pitanja. Uključuje sposobnost izračunavanja, kvantifikacije, razmatranja propozicija i hipoteza i izvođenja složenih logičkih operacija.
Ovi ljudi imaju sposobnost da razvijaju jednačine i dokaze, rade proračune i rešavaju apstraktne probleme tako da im je udobno u oblasti matematike i fizike.
2. Jezička inteligencija
Jezička inteligencija se odnosi na posebnu osetljivost na govorni i pisani jezik. Ona se manifestuje kao sposobnost učenja jezika i efikasnog korišćenja jezika za postizanje određenih ciljeva. Pisci i veliki komunikatori, na primer, poseduju ovu vrstu inteligencije.
Ljudi sa lingvističkom inteligencijom koriste jezik da izraze i cene složena značenja. Imaju sposobnost da analiziraju verbalne i neverbalne informacije sa velikom preciznošću, razumeju reči i neverbalni jezik, a takođe su u stanju da kreiraju proizvode koji uključuju usmeni i pisani jezik.
3. Vizuelno-prostorna inteligencija
Ova vrsta inteligencije se odnosi na sposobnost razmišljanja u tri dimenzije. Ljudi koji ga imaju imaju izuzetnu sposobnost da prepoznaju i manipulišu detaljnim i velikim prostornim slikama. Takođe imaju tendenciju da imaju veoma aktivnu maštu. Njihovo interesovanje najčešće naginje ka slikanju, crtanju, fotografisanju, filmu, dizajnu, arhitekturi…
4. Telesno-kinestetička inteligencija
Kinestetička ili telesna inteligencija je sposobnost korišćenja celog tela ili njegovih delova za rešavanje određenih problema. Ljudi sa ovom vrstom inteligencije mogu postati odlični sportisti ili plesači, na primer, ali mogu se pronaći i u ulozi hirurga, mehaničara, fizioterapeuta ili stolara.
Ljudi sa telesnom ili kinestetičkom inteligencijom rešavaju probleme kroz duboku vezu uma i tela. Oni imaju sposobnost da koriste svoje telo na visoko diferenciran i kompetentan način za rešavanje različitih problema.
5. Muzička inteligencija
Ljudi sa ovom vrstom inteligencije imaju sposobnost da prepoznaju i kreiraju muzičke tonove i ritmove.
Oni imaju tendenciju da imaju odlične sposobnosti da lako pamte pesme i ritmove, kao i da komponuju muziku i sviraju različite muzičke instrumente. Razvijaju posebnu osetljivost na muziku i lako mogu da otkriju netačne tonove ili nenaglašene instrumente.
6. Interpersonalna inteligencija
Interpersonalna inteligencija je sposobnost da se razumeju namere, motivacije i želje drugih ljudi i da se koriste za asertivni angažman sa drugima. Ljudi sa ovom vrstom inteligencije razvijaju sposobnost da prepoznaju i razumeju psihološku pozadinu drugih.
Interpersonalna inteligencija stoga podrazumeva razvoj efikasne verbalne i neverbalne komunikacije. Ovi ljudi primećuju razlike među sobom, osetljivi su na raspoloženja drugih i imaju sposobnost da upravljaju različitim perspektivama iz empatičnog stava.
7. Intrapersonalna inteligencija
Intrapersonalna inteligencija je suštinski unutrašnja jer podrazumeva sposobnost razumevanja samog sebe. Ovi ljudi ne samo da su svesni svojih želja, osećanja, raspoloženja i očekivanja, već koriste te informacije da inteligentno upravljaju svojim životima.
Oni koji poseduju ovu vrstu inteligencije takođe razvijaju samospoznaju; odnosno razumeju kako funkcionišu njihovi kognitivni procesi (razmišljanje, pažnja i pamćenje), što im omogućava da donose bolje odluke i efikasnije rešavaju probleme.
8. Naturalistička inteligencija, prirodna inteligencija
Naturalistička inteligencija je sposobnost sagledavanja odnosa između vrsta i ljudi, prepoznavanja mogućih razlika ili sličnosti između njih. Ovi ljudi su u stanju da identifikuju, razaznaju, posmatraju i klasifikuju članove grupa ili vrsta flore i faune sa relativnom lakoćom.
Međutim, oni sa ovom vrstom inteligencije ne samo da identifikuju raznolikost koja postoji u svetu prirode, već imaju i posebnu osetljivost prema životnoj sredini. Imaju prirodnu radoznalost da istražuju svoju okolinu i budu u kontaktu sa prirodom.
9. Emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija se može posmatrati kao spoj interpersonalne i intrapersonalne inteligencije, ona podrazumeva sposobnost prepoznavanja i upravljanja sopstvenim i tuđim emocijama. Predložena od strane psihologa Pitera Saloveja i Džona Majera, sastoji se od pet osnovnih sposobnosti: emocionalne samosvesti, emocionalne samokontrole, samomotivacije, empatije i društvenih veština.
Zbog toga su emocionalno inteligentni ljudi svesni svog raspoloženja i emocija i osećanja onih oko sebe, i mogu asertivno da upravljaju njima. Ovi ljudi imaju veliku emocionalnu granularnost i empatiju, ali ne dozvoljavaju svojim emocijama da ih preplave, već imaju psihološke resurse da ih pravilno kanališu.
10. Egzistencijalna inteligencija ili duhovna inteligencija
Gardner je definisao egzistencijalnu inteligenciju kao „sposobnost da se locira u odnosu na kosmos i egzistencijalne karakteristike ljudskog stanja, kao što su smisao života i smrti, konačno odredište fizičkog i psihičkog sveta u dubokim iskustvima poput ljubavi prema drugome.
Ljudi koji imaju ovu vrstu inteligencije verovatno će razmišljati o svom postojanju i razmišljati o smislu života i šta bi se moglo dogoditi nakon smrti. Ne samo da imaju bogat duhovni život, već razvijaju sklonost ka filozofiranju i preispitivanju svega, na osnovu dubokog kapaciteta za samoposmatranje i posmatranje okoline.
11. Kreativna inteligencija
Kreativna inteligencija je rezultat kombinovanja intelekta sa maštom da bi se stvorila originalna ideja ili proizvod. U stvari, iako inteligencija uključuje rešavanje problema, ona ne vodi uvek originalnim rešenjima. Ljudi sa kreativnom inteligencijom, s druge strane, razmišljaju van okvira i često dolaze do novih rešenja.
Ova vrsta inteligencije podrazumeva sposobnost da se ide korak napred i zamisli više mogućnosti koje se još nisu ostvarile. To su ljudi otvorenog i fleksibilnog razmišljanja koji su u stanju da vide stvari iz različitih perspektiva kako bi pronašli neobične ili nove odgovore.
12. Kolaborativna inteligencija
U organizacionom i društvenom medijskom okruženju pojavila se nova vrsta inteligencije koja se odnosi na sposobnost timskog rada na postizanju zajedničkog cilja. Kolaborativna inteligencija podrazumeva uređeno promišljanje koje omogućava grupi ljudi da stvara bolje zajedničko znanje i donosi odluke, sa većim mogućnostima prevazilaženja izazova i poteškoća koje predstavljaju različite ljudske aktivnosti u sve složenijem i promenljivom okruženju.
To je veoma posebna vrsta inteligencije jer podrazumeva sposobnost da radite sa drugima, delite znanje i načine rada, da biste postigli zajednički cilj. U stvari, to je inteligencija izrazito praktične prirode jer je više orijentisana na akciju. Ovim ljudima je prijatno da rade sa drugima i daju sve od sebe u ovim okruženjima za saradnju.
Da li su sve ove vrste inteligencije validne?
Teorija višestrukih inteligencija bila je naširoko kritikovana. Mnogi psiholozi smatraju da su to talenti, a ne inteligencija u najstrožem smislu te reči. Međutim, to je nesumnjivo hrabar predlog koji se razlikuje od klasičnih koncepcija inteligencije, jer nije ograničen na veštine koje su tradicionalno prepoznate kao manifestacije inteligencije i koje se obično nagrađuju u akademskim kontekstima.
Ideja da postoje različite vrste inteligencije daje jednak status drugim talentima, sposobnostima i kapacitetima, koji nisu ograničeni na logičko-matematičku i lingvističku inteligenciju.
Stoga, ideja da postoje različite vrste inteligencije pretpostavlja revoluciju u čitavom društvu dajući važnost – ili barem stavljajući fokus – na veštine koje su manje cenjene u tradicionalnom školskom sistemu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
