Danas se navršavaju tri godine od kada nas je napustio legendarni fudbaler i trener Siniša Mihajlović, čovek koji je zauvek ostavio neizbrisiv trag u srpskom i evropskom fudbalu, ali i u srcima navijača Crvene zvezde i Vojvodine.
Crvena zvezda se danas prisetila svog velikana, ističući da je Mihajlović bio simbol hrabrosti, poštenja i odlučnosti, fudbaler koji je uvek hodao uzdignute glave i sa podignutom kragnom. Sa crveno-belima osvojio je Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup, a njegov doprinos klubu, kao i ljubav prema Zvezdi, zauvek su urezani u sećanje navijača.
Centralni deo zapadne tribine nosi njegovo ime, kao znak trajnog poštovanja i zahvalnosti za sve što je učinio za crveno-bele boje.
– Miha niјe bio samo fudbaler, bio јe sinonim za poštenje, hrabrost i odlučnost, čovek koјi јe uvek hodao uzdignute glave i sa podignutom kragnom. Bio јe cenjen širom Evrope i sveta, ali јe naјveću ljubav uvek dobiјao od zvezdaša koјi su mu bili zahvalni za svaki minut koјi јe proveo u našem klubu – stoji u poruci Zvezde.
View this post on Instagram
I u Novom Sadu, Siniša Mihajlović zauzima posebno mesto. u letnjem prelaznom roku 1988. godine stigao je u Vojvodinu i zajedno sa svojim kumom, sadašnjim trenerom Miroslavom Tanjgom, predvođeni legendarnim Šestićem i trenerom Ljupkom Petrovićem, ostvario istorijski uspeh osvajajući titulu, što je mnogima delovalo nemoguće.
U dresu Vojvodine odigrao je 90 zvaničnih utakmica i postigao 19 golova, a grad Novi Sad bio je njegov dom gde god da je igrao ili kasnije radio kao trener.
View this post on Instagram
Mihajlović je svoj oproštajni meč odigrao 28. maja 2007. godine na stadionu „Karađorđe“, pred ispunjenim tribinama, u spektakularnom susretu u kojem su učestvovali njegovi saigrači iz Intera – Figo, Zlatan Ibrahimović, Valter Samjuel, Marko Materaci, Dejan Stanković, Santijago Solari, Patrik Vijeira, Manćini, Ivan Kordoba, Maksvel, kao i brojni prijatelji i fudbalske legende iz drugih klubova – Hristo Stoičkov, Predrag Mijatović, Dragan Stojković Piksi, Fernando Kouto, Anđelo Peruci, Vinćenco Montela i braća Filipo i Simone Inzagi.
Siniša Mihajlović je kasnije kao trener vodio Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino i Bolonju, a bio je i selektor reprezentacije Srbije 2012. i 2013. godine. Ipak, nigde nije krio da mu je Vojvodina zauvek u srcu, a Novi Sad bio njegov dom, što je potvrđivala i njegova posvećenost klubu i gradu.
