Na pragu smo još jedne setve pšenice kada se misli i o površinama na kojima će biti posejano novo hlebno zrno. U tom planiranju, poljoprivrednicima je značajno i kako se rod pšenice iz ove žetve prodaje jer žitarice imamo uvek duplo više nego što su nam potrebe.
U ovoj žetvi dobili smo oko 3,6 miliona tona pšenice, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, a treba nam najviše 1,5 miliona tona.
Prošle ekonomske godine izvezli smo 1.139.000 tona pšenice pa s razlogom postoji interesovanje kako ide izvoz viška hlebnog zrna uoči nove setve žitarice.
Podaci o tome iz Žitounije mogu proizvođače da ohrabre jer smo u julu, avgustu i septembru na strana tržišta prodali 326.000 tona, najviše u Italiju više od 170.000 tona.
Na ostala tržišta preko luke Konstanca izvezeno je više od 49.000 tona i ostatak tradicionalnim kupcima iz bivših u jugoslovenskih republika.
Tona pšenice u izvozu se prodavala za nepunih 200 evra po toni u julu, a u avgustu za 186 evra po toni.
Paralelno sa izvozom pšenice i naše brašno se dobro kupovalo na drugim tržištima. U julu i avgustu prodato je 35.675 tona tradicionalnim kupcima iz okruženja, Crnoj Gori, Bosni i Severnoj Makedoniji.
– Brašna smo prošle godine izvezli 178.530 tona i s tim količinama možemo da budemo zadovoljni – kazao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović i naveo da je izvozna cena brašna u prošloj ekonomskoj godini bila, u proseku, 271 evro po toni.
Po rečima direktora Šajatovića, start nove ekonomske godine, koja u poljoprivredi počinje od jula, odlično je krenuo, imajući u vidu tromesečni obim izvoza od više od 330.000 tona.
– Priželjkujemo da u narednim mesecima izvoz ide isto tako dobro i da pšenice mesečno prodamo bar 100.000 tona, ali to će zavisiti od geopolitičkih prilika i od količina koje imaju najveći proizvođači – Rusija, Kanada, Argentina, SAD, Australija, Ukrajina… koje vagaju gde će i kome prodati svoje zalihe i po kojoj ceni – naveo je Šajatović.
On je naveo da je „izvoz opredeljen na tržišta u okruženju i na luku Konstancu i Italiju“.
– Ali mi smo i deo svetskog tržišta i zato sve što se dešava na tom tržištu utiče i na naše domaće izvozne prilike. Veliku konkurenciju imamo od susedne Rumunije i njihove luke u Konstanci, preko koje i trgujemo, zatim preko Bugarske i Mađarska, gde je pšenica takođe dobro rodila – kazao je Šajatović i dodao:
– U septembru smo prodali 82.000 tona, što se može oceniti kao pad u izvozu. Simboličan je bio izvoz u Rumuniju, svega 3.000 tona, dok smo na italijansko tržište najviše žita prodali i u septembru, preko 46.000 tona.
Direktor Žitounije smatra da je do pada u izvozu došlo najverovatnije jer „nismo bili konkurentni u ceni u odnosu na Bugarsku i Rumuniju“.
