SRBIJA – Privlačenje kandidata i zdržavanje zaposlenih predstavljaju veliku glavobolju kompanijma u Srbiji, pokazuju rezultati dvogodišnjeg istraživanja Infostuda, mada ovaj problem traje mnogo duže.
Zbog većeg broja poslovnih mogućnosti na tržištu, sve je više i oglasa iz godine u godinu. Deficit kadrova je prisutan u mnogim oblastima, a ne samo u IT sektoru i zanatima.
Ključne stvari koje su značajne za kandidate i za zaposlene su visina plate, međuljudski odnosi, mogućnost napredovanja i usavršavanja, otvorenija komunikacija sa nadređenima i dobar balans između privatnog i poslovnog. Mnoge kompanije u želji da privuku radnike uplaćuju im privatno zdravstveno osiguranje i počinju da razmišljaju i o privatnom penzionom osiguranju za zaposlene.
S obzirom na očekivanja radnika, veće kompanije privlače kvalitetniji kadar na prvom mestu zato što su velike, finanijski stabilne i imaju neki brend iza sebe, pa su poželjnije na tržištu, te će se većina kandidata odlučiti da radi upravo kod njih. S druge strane, male kompanije imaju problem da se snađu na tržištu i da privuku zaposlene jer im velike preuzimaju sav kvalitetan kadar. I one se zato bore upravo nuđenjem tog sistema beneficija kako bi prvo privukle nove kandidate, a potom ih zadržale na poslu.
“To su već procesi koji znaju da traju duži niz godina, nije to jednostavno samo objaviti oglas za posao, mi vam nudimo ovo i ovo. To se mora dokazati i to se mora prikazati, da se generalno u javnosti stekne slika o vama, da vi zaista tako poslujete, da ste to o čemu pričate”, rekao je za Euronews Srbija Miloš Turinski iz Infostuda.
“Poslodavci moraju da se bore za kvalitetan kadar”
Kada je reč i o zadržavanju i o privlačenju kadrova, Turinski kaže da IT sektor prednjači, ali da su tu i proizvodnja robe široke potrošnje i trgovina i prodaja.
“Ako pogledamo samo IT, kod programera je jako bitno, to je u svim profesijama, na prvom mestu žele da imaju visoku zaradu. Ako pričamo o programerima, oni žele da rade na nekim dobrim projektima i uvek će ih privući kompanije koje imaju bolje projekte nego prethodna kompanija, te su skloni da odlaze kod drugog poslodavca pa i za sličnu zaradu, ne mora da bude nužno veća, nije zarada presudna toliko. Kada pričamo o prodaji i trgovini pa i proizvodnji, ti radnici će uvek otići kod onog poslodavca koji nudi neke bolje uslove i onda dolazimo u situaciju da zaista poslodavci moraju da se bore na tržištu za svaki kvalitetan kadar”, rekao je Turinski.
“Nadam se da smo prošli ono davno vreme – ako nećes ti da radiš, ima ko hoće. Verujem da je to daleko iza nas bar što se tiče većih centara po Srbiji. Ono što poslodavci rade jesu mnoge stvari, svakako sistem beneficija je na prvom mestu. To možemo da primetimo u velikim internacionalnim kompanijama najčešće, IT je prvi koji je uveo te trendove”, naveo je Turinski.
Koje benefecije poslodavci nude zaposlenima?
Turinski kaže da je rad od kuće novina prisutna tek dve ili tri godine kako je počela pandemija koronavirusa. Naveo je da su pre toga svi poslodavci generalno bežali od rada od kuće, a onda su bili primorani da testiraju i da vide kakva je motivacija, produktivnost svih zaposlenih i u mnogim kompanijama se taj način rada zadržao.
“Ako pogledamo samo ovo istraživanje, čak 45 odsto kompanija i dalje radi, tamo gde je moguće, po principu rada od kuće, daju mogućnost zaposlenima bar tu mogućnost da kombinuju ili da rade skroz od kuće. S druge strane, ono što čini taj sistem beneficija nije samo rad od kuće. Zaposleni žele da imaju stoni fudbal, voće, i te neke osnovne stvari, zatim radna atmosfera, to se razvijalo u mnogim pravcima, te su tako zaposleni počeli da dobijaju i privatno zdravstveno, opet u zavisnosti od faze života kad je kome šta bitno. Ako pogledate mlade, njima je bitno da imaju, na primer, plaćenu teretanu, da imaju neke zanimacije na poslu. Međutim, što ste stariji, tako su i poslodavci to uvideli, pa su počeli da uvode i privatno zdravstveno osiguranje, potom da vam osiguraju porodicu, a mnoge kompanije su počele da razmišljaju o privatnom penzionom osiguranju. To su one bitne, krucijalne stvari koje zaista znače svima”, rekao je Turinski.
Presudni faktori za privlačenje i zadržavanje radnika su, kaže Turinski, i da poslodavci vode računa o radnim pravima, plaćanje prekovremenog rada i rada za vikend, mogućnost da se napreduje na poslu i da se zaposleni dodatno edukuju.
“Ono što je dalje najbitnije za kandidata je da imaju dobre međuljudske odnose, na drugom mestu, da stvarno postoji mogućnost napredovanja i usavršavanja, ujedno i učenja. Kandidati i zaposleni žele da imaju jasnu viziju kuda se kreće njihova karijera, da to bude transparentno, da je tansparentno iskomunicirano. Samim tim žele da imaju jako dobru komunikaciju sa svojim nadređenima, da to bude otvorenija komunikacija, da ne bude nužno – ti si direktor, ja sam zaposleni, ne možemo da komuniciramo. Ali ono što se pokazalo kao bitno kroz rad od kuće, zaista cene da imaju dobar balans između privatnog i poslovnog, a to upravo sad čine kroz fleskibilne oblike rada, makar to bio hibridni rad, pola iz kancelarije pola od kuće, samo im je jako bitno da mogu naprave dobar balans u tome”, naveo je Turinski.
Da li svi privredni sektori mogu da isprate više standarde?
Istraživanje “Puls HR zajednice” pokazalo je da zadržavanja kadrova najveći izazov u bankarstvu (76 odsto ispitanika), najveći izazov u privlačenju kadrova je u proizvodnji (73 odsto) i u FMCG industriji, odnosno proizvodnji, distribuciji i maloprodaji robe široke potrošnje (65 odsto), dok su se ispitanici iz auto-industrije najviše žalili na organizaciju (33 odsto ispitanika). Više od trećine menadžera i ljudi koji se bave HR u pojedinim kompanijama ne znaju kakva je fluktuacija zaposlenih.
“Tu su izazovi prilično veliki iz razloga što je IT sektor kao takav nametnuo više standarde u smislu da zaposleni očekuje neke beneficije što opet kažem da je s jedne strane i razumljivo, ali ne mogu svi privredni sektori to da isprate. Neki mogu neki ne mogu, ne možete recimo očekivati da neko u proizvodnji radi od kuće ili ima fleksibilno radno vreme i tome slično”, rekla je Jevtović.
Iako je finansijski aspekt neizbežan, vlasnik kompanije Mikroelektronika Nebojša Matić tvrdi da novac nije jedina stavka koja privlači zaposlene i podstiče ih na ostanak.
Njegova firma spada u red onih koje su uvele četvorodnevnu radnu nedelju. U prethodnih godinu i po dana, njegovu firmu nije napustio nijedan radnik, a Matić kaže da je formula vrlo jednostavna.
“Moje neko rešenje je da se što više bude otvoren prema kolegama, da bude transparentno sve. Zašto vi recimo volite da budete u svojoj kući? Tamo znate gde šta stoji. Nijedan orman kad otvorite ne možete da se iznenadite, e otkud to tu. Isto to u firmi. Napravite ljudima da se ne iznenade, da se osećaju dobro u firmi, da bude sve transparentno i kada je dobro i kada je loše”, kaže Matić.
Istraživanje je pokazalo da trećina ispitanika iz oblasti prodaje ne zna kolika im je stopa zadržavanja zaposlenih. U istraživanju su motivacija i fluktuacija takođe navedeni kao neki od glavnih problema, za šta se izjasnilo 27 odsto ukupnog broja ispitanika.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
