KIKINDA – Rezultat saradnje kikindskog ogranka Društva srpsko-ruskog prijateljstva i Ruskog doma iz Beograda nastao je “Ruski kutak” koji je u ponedeljak uveče otvoren u Kulturnom centru u Kikindi.
Tako se ovaj grad pridružio Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Kovinu, Rumenki i drugim, u kojima takvi sadržaji već postoje u školama, bibliotekama ili drugim ustanovama. Podršku otvaranju „Ruskog kutka“ dala je lokalna samouprava u Kikindi.
„Kutak je namenjen ljubiteljima ruske književnosti i kulture, tradicije i umetnosti. Ovde će moći da se okupljaju i neposredno upoznaju sa litereturom, umetničkim delima, istorijom, ruskim jezikom. Planiramo da sadržaj još obogatimo id a ovde organizujemo razne programe, poput projekcija ruskih filmova, predstavljanje umetnika iz Rusije, organizovanje tribina i izložbi, a u saradnji sa Odeljenjem za kulturu Ruske ambasade i predstavljanje umetnika“, naveo je Ostoja Vojinović, potpredsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva u Kikindi.
Kako je rekla Olesa Babenko, predstavnica Ruskog doma iz Beograda, dostavili su stotinjak metodičkih i nastavnih knjiga za ruski jezik i književnih dela, a prostor će biti dodatano obogaćen unutrašnjom dekoracijom.
„Nadam se da ovaj prostor može da pomogne svima koji uče ruski jezik ili žele da ga unaprede“, rekla je Babenko.
Iste večeri u galeriji Kulturnog centra “Kikinda” otvorena je izložba „Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi“, autorke Nataše Bulatović iz biblioteke Grada Beograda. Materijal je prikupljan godinu dana u arhivima, muzejima, pozorištima i bibliotekama sa starim i retkim knjigama.
„Veliki istraživački rad stoji iza ove postavke kojom predstavljam kako Srbi doživljavaju Tolstoja i Dostojevskog, ali ne na osnovu onoga što već znamo o njima kao piscima, već na osnovu kulturnih veza koje su imali sa Srbijom i drugih utisaka. I jedan i drugi su podržavali ruske dobrovoljce da dolaze u Srbiju radi oslobodilačkih ratova i tako davali veliki podstrek Srbima za oslobođenje. Znamo da je u Srbiji poginuo grof Rajevski, znamo za Anu Karenjinu, znamo za ruske generale, ali nismo znali da se u dnevnicima Dostojevskog Srbi pominju kao veliki i hrabar ratnički narod. Tolstoj se dopisivao sa devojčicom koja ga je pozivala da reaguje da se Bosna i Hercegovina oslobodi posle aneksije i da zaštiti Srbe. Bila je to Anđa Petrović, sestra Rastka i Nadežde Petrović“, objasnila je Bulatovićeva.
Izložbom se skreće pažnja na srpski doprinos u obeležavanju 111 godina od smrti Lava Nikolajeviča Tolstoja i 200 godina od rođenja i 130 godina od smrti Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.
Postavka je dostupna javnosti do 25. oktobra. Otvaranju “Ruskog kutka” i izložbe prisustvovali su Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Milena Živkov, članica Gradskog veća Kikinde.
