Svetske zalihe kukuruza dovoljne za 80 dana

Predstavnici Međunarodnog saveta za žito (IGC) nedavno su objavili da će do kraja ove žetvene godine svetske zalihe kukuruza biti dovoljne za samo 80 dana potrošnje. To je za 28 odsto manje u odnosu na pre pet godina i najniži nivo od sezone 2011. godine.

Stručnjaci napominju da će to biti manje zaliha nego 2012. kada je bila poslednja globalna prehrambena kriza.

Iako će konačni podaci o proizvodnji useva u Srbiji biti objavljeni tek u martu 2023. i prve procene potvrđuju da je suša imala prilično negativan uticaj na domaću ratarsku proizvodnju. Posebno na količine kukuruza koje će Srbija imati što će uticati i na konačne rezultate agrara jer je ova žitarica vodeći izvozni proizvod.

Podsetimo, iz Republičkog zavoda za statistiku nedavno je saopšteno da je očekivana proizvodnja kukuruza u Srbiji oko 4,5 miliona tona – što je za 25 odsto manje u odnosu na prošlogodišnji rod. Očekuje se viša proizvodnja suncokreta za 5,9 odsto, a manja šećerne repe za 21,4 odsto, soje za 26,2 dok je žita manje za oko devet odsto u odnosu na 2021. Kada je reč o desetogodišnjem proseku, proizvodnja pšenice veća je za 15,9 odsto i suncokreta za 13. Manja je proizvodnja soje za 25,4, kukuruza za 27,5 i šećerne repe za 36,3 odsto.

Svetski mediji navode da je za ublažavanje nestašice hrane Svetska banka izdvojila 30 milijardi dolara pomoći. Posebnu brigu izaziva situacija u Africi, a prinosi širom sveta ukazuju da će godina biti krizna kao 2012. kada su zabeleženi minimalni prinosi. Iz ICG-a je takođe saopšteno da će na globalnom nivou zalihe svih požnjevenih žitarica dostići osmogodišnji minimum na kraju sezone. Na oskudne zalihe deluju klimatske promene i rastuća globalna potražnja za stokom koja se hrani kukuruzom.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.