BEOGRAD – U Srbiji se digitalno pismenim smatra manje od trećine ženskog stanovnistva starosti od 30 do 50 godina, dok je u ruralnim sredinama naše zemlje digitalno pismeno tek 27,3 odsto ženske populacije.
To je danas poručeno na konferenciji o digitalnoj pismenosti i samozapošljavanju žena u ruralnim sredinama.
Na koferenci je zaključeno da žene sa sela, kao osobe kojima je ograničena mogućnost zaposljavanja, obrazovanja i ekonomsog osamostaljivanja, predstavljaju nevidljivu radnu snagu koja nema dovoljno informacija o mogućnostima udruživanja, povezivanja i pokretanja različitih aktivnosti, kako bi svoj položaj popravile, a samim tim unapredile i svoju porodicu i lokalnu sredinu.
Konferenciju „Selo na klik“ organizovalo je danas Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sa Centrom za tranziciju i ljudska prava Spektar u Privrednoj komori Srbije, kako bi se podigla svest o važnosti digitalne pismenosti za ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih područja, posebno sa ciljem zapošljavanja i samozapošljavanja, odnosno pokretanja sopstvenog biznisa.
Konferenciju je otvorila viša savetnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Milena Bićanin uputivši reči podrške prisutnim preduzetnicama koje su se odvažile i započele sopstvene proizvodnje i biznise u sredinama u kojima žive.
Ona je prisutnima prenela pozdrave ministarke Tatjane Matić i naglasila da resorno ministarstvo radi sve kako bi se unapredio život žena u ruralnim sredinama i kako bi im se omogućilo da imaju jednaka prava i dostupnost naprednih tehnologija kao i svi ostali građani Srbije.
Podsetila je da je ministarstvo pokrenulo tri projekta u cilju digitalnog opismenjavanja žena sa sela, putem kojih im je pružena edukacija o korišćenju kompijutera i mogućnostima koje pružaju društvene mreže i internet.
Takođe, kazala je i da ministarstvo kontinuirano pruža i finansijsku podršku, kako bi žene sa sela pokrenule samostalne biznise i koristile sve prednosti digitalizacije u poslovanju.
– Sa digitalnim tehnologijama mi smo uvek u stanju permanentnog učenja. Veze i konekcije, koje postoje zahvaljujući digitalizaciji, između ljudi i institucija, upravo daju mogućnosti da stvaramo, učimo, napredujemo i budemo kreativni u ostvarivanju svojih ciljeva i poslova. To moramo da iskoristimo inače ćemo ostati kao čardak ni na nebu ni na zemlji, kazala je Bićanin.
Direktorka Sektora preduzetnistva Privredne komore Srbije poručila je ovim povodom da taj sektor intenzivno radi na ekonomskom osnaživanju žena.
Smatra da je posebno značajno ekonomski osnaživati zene na selu i u ruralnim sredinama, kao i da je potrebno intenzivnije raditi na digitalnom opismenjivanju žena.
Najavila je da će upravo jedna od aktivnosti Sekcije za žensko preduzetnistvo PKS u narednom periodu biti usmerena na promovisanje značaja digitalnog opismenjivanja i samozapošljavanja žena na selu.
– PKS intenzivno radi na podsticanju sve većeg broja preduzetnica da digitalizuju svoje poslovne procese, jer na taj način njihovi biznisi mogu biti održivi i konkurentni na duzi rok, poručila je Branislava Simanić.
U okviru prezentacije „Primri dobre prakse u oblasti ženskog ruralnog preduzetništva“ govorila je Jelena Todorović iz Čajetine, koja je 2018. godina pokrenula svoju samostalnu ugostiteljsku delatnost.
Ona je istakla da je napustila svoju primarni posao medicinske sestre i počela da se bavi seoskim turizmom.
– Imam tri vikendice za izdavanje, ja sam osoba koja prima goste, sprema smeštaj, sprema hranu za goste i animira goste. Vikendice su idealne za četiri odrasle osobe ili za porodicu sa dvoje ili troje dece, rekla je ona.
Istakla je da su joj drustvene mrže, buking i lokalni sajt za izdavanje smaštaja jako pogle da promoviše svoje usluge i vikendice.
Predstavnica Udruženja žena ,“Sačuvajmo selo“ iz Priboja i dobitnica nagrade Cvet uspeha za ženu zmaja Malina Stanojević zahvalila se svim udruženjima, lokalnim samoupravama i resornim ministarstvima što su pokazali spremnost da pruže podršku u edukaciji i razvijanju poslovanja žena sa sela.
Ona je rekla da su ženama iz njenog udruženja u digitalnom opismenjavanju dosta pomogli projekti koje je sprovelo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
– Prvi projekat je bio obuka rada na kompijuteru u opštem smislu, drugi je bio za vreme pandemije i radili smo obuku za prodaju preko interneta. Treći projekat je tretitao komunikaciju preko svih društvenih mreža, navela je ona.
Prema njenim rečima sada sve žene iz udruženja imaju svoje mejlove, znaju da prime mejl i pošalju, umeju da svoje proizvode reklamiraju preko društvenih mreža i zakažu same Zum sastanke.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
