Kako „naterati sebe“ da obavimo zadatke koje danima izbegavamo?
Odlaganje pojedinih obaveza u trenutku deluje kao dobra ideja, jer nije potrebno suočiti se sa napornim obavezama, ali se vremenom stres nakuplja i lista nezavršenih zadataka postaje sve duža. Princip strašnog sata može biti od pomoći za bolju organizaciju vremena i maksimalno korišćenje dana.
Koncept je jednostavan: potrebno je izdvojiti samo jedan sat u toku dana za obavljanje svih poslova koji su „ostavljeni za kasnije“. Najčešće su to radnje koje ne zahtevaju previše vremena, ali i dalje mogu predstavljati mentalno opterećenje. Neki od primera su odgovaranje na brojne poruke i mejlove na društvenim mrežama, zakazivanje određenih sastanaka/pregleda, obavljanje komplikovanog poslovnog zadatka, pisanje spiska za veliku kupovinu i sl.
Mnogi korisnici na društvenim mrežama dele svoje rutine i iskustva. Pojedini primenjuju strašan sat ujutru, odmah nakon buđenja, drugi u poslepodnevnim časovima ili uveče, a neki biraju drugačija doba dana svaki put. Nekima više odgovara da počnu od lakših zadataka, kako bi se „zagrejali“, a pojedini odmah završavaju najzahtevnije poslove. Pravila ne postoje, osim da se punih sat vremena mora iskoristiti za rešavanje svih obaveza koje su odlagane.
Pojedini psiholozi preporučuju da je najbolje naći sopstvenu satnicu i pratiti nivoe produktivnosti u toku dana. Na primer, neki funkcionišu bolje odmah nakon buđenja, dok je drugima lakše da se koncentrišu kasno uveče. U nekim slučajevima može da zavisi i od poslovnog rasporeda u toku dana. Ako postoji previše obaveza za određen radni dan, onda je možda dobro što pre iskoristiti strašni sat, kako bi kasnije bilo lakše usmeriti što više energije ka nadolazećim dnevnim izazovima. Najvažnije je da pojedinac nađe ritam koji mu najviše odgovara.
Mnogi korisnici društvenih mreža opisuju da im je metod izuzetno pomogao, pogotovo kod onih koji pate od anksioznosti i često se nalaze u „začaranom krugu“ prokrastinacije.
„Kada smo pod stresom, velika je mogućnost da ćemo izbegavati ne samo zadatak koji treba za izvršimo, već i sve negativne emocije vezane za njega. Objašnjenje se može naći u osnovnoj neuronauci – čovek želi da se oseća dobro u svakom trenutku i mozak će težiti ka brzom olakšanju i lučenju dopamina samo pomoću odlaganja neprijatnosti za kasnije,“ objašnjava nauronaučnik Ališja Vulf za „Forčen (Fortune)“.
Dodaje da je zbog toga neophodno primetiti uzrok prokrastinacije i usmeriti svu koncentraciju i energiju na završavanje započete obaveze tokom strašnog sata. Osim što će svakdonevni raspored postati „proređen“, što donosi olakšanje, može doći i do promene odnosa sa obavezama i izbegavanje zadataka se može postepeno umanjiti u budućnosti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
