Šta bi se desilo kada bi se danas ponovila najveća solarna oluja ikada zabeležena?

Eksplozija na površini Sunca izazvala je 1859. godine geomagnetnu oluju na Zemlji koja je zamračila celu kanadsku provinciju Kvebek za 90 sekundi.

Britanski astronom Ričard Karington 1859. godine video je eksploziju bele svetlosti na površini Sunca. Ovaj događaj danas naučnici nazivaju po njemu, a predstavlja najveću zabeleženu solarnu oluju ikada.

Kada bi se ovakva oluja ponovila, dovela bi do višegodišnjih nestanaka struje.

Tog 2. septembra 1859. godine, okvirno oko 11.18 izjutra izvan Londona, Karington je istraživao grupu crnih mrlja na Suncu, takozvanih sunčevih pega, kada je otrkio, ono što je kasnije opisao, kao „jedinstvenu epidemiju svetlosti koja je trajala oko pet minuta“.

Kakav je efekat proizvela solarna oluja?

Svetlost je bila toliko jaka da su ljudi u Misuriju mogli da čitaju bez osvetljenja posle ponoći, dok su se rudari probudili i skuvali kafu, slaninu i jaja u jedan sat posle ponoći, misleći da je sunce izašlo u oblačno jutro, saopštili su tada mediji o ovom fenomenu.

Polarna svetlost danima je bila vidljiva sve do tropskih krajeva, uključujući Kubu, Jamajku i Panamu, navodi se u studiji iz 2016. godine.

U međuvremenu, telegrafske linije su doživele „jedan od najneverovatnijih i jedinstvenih električnih fenomena“, kada je „preobilje električne energije u vazduhu“ omogućilo telegrafskim mašinama da šalju poruke iz Njujorka u Pitsburg bez pomoći baterija, navodi Washington post.

NASA-in penzionisani teleskop Kepler otkrio je da je tokom četiri godine 15 zvezda sličnih Suncu ispustilo 26 super-baklji koje su bile do 100 puta veće od Karingtonovog događaja.

Studija iz 2020. u Astrophisical Journal-u pronašla je slične rezultate tokom prve godine NASA-ine tekuće TESS misije.

Solarne baklje su najveći eksplozivni događaji u Sunčevom sistemu koje se javljaju kada se velika magnetna energija koja se nakuplja u našim zvezdama iznenada oslobodi.

Studija astrofizičarskog časopisa iz 2021. godine koja analizira Keplerove podatke sugeriše da se super baklje mogu desiti na svakih 3.000 godina, a da se one oko 100 puta energičnije mogu pojaviti na svakih 6.000 godina.

Karingtonov događaj takođe je izazvao geomagnetnu oluju na Zemlji koja je zamračila celu kanadsku provinciju Kvebek za 90 sekundi, ostavljajući šest miliona kupaca u mraku devet sati, prema NASA-i.

Takođe je oštetio transformatore čak do Nju Džerzija — uključujući i jedan u nuklearnoj elektrani i zamalo srušio električne mreže SAD od istočne obale do severozapada Pacifika. Solarne baklje takođe mogu izazvati intenzivne električne struje u magnetosferi što na Zemlji može prouzrokovati poremećaje u sprovođenju struje, pa se može pojaviti u cevovodima, dalekovodima i telekomunikacionim kablovima.

Solarna plazma takođe može da zagreje gornje atmosferske slojeve planete, čineći da oni nabubre i potencijalno povuku satelite ka niskoj Zemljinoj orbiti.

Pročitajte još:

Naučnici su proučavali asteroid sa spoljne ivice Sunčevog sistema: Ovako je voda došla na Zemlju?

U potrazi za odgovorima na pitanja o poreklu života i stvaranju univerzuma, naučnici obrađuju materijal donet na Zemlju 2020. godine sa asteroida Rjugu. Voda je možda došla na Zemlju preko asteroida sa spoljne ivice Sunčevog sistema, rekli su naučnici nakon analize retkih uzoraka prikupljenih tokom šestogodišnje japanske svemirske misije. U potrazi za odgovorima na pitanja […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.