BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da iz zapadnih zemalja gotovo niko ne govori o normalizaciji odnosa sa Prištinom, već isključivo o međusobnom priznanju, kako bi predsedniku Rusije Vladimiru Putinu izbili argumente o priznanju DNR i LNR u Ukrajini.
„Naša situacija je promenjena na gore i posle izjava predsednika Ruske Federacije Vadimira Putina, ne zato što je on imao posebnu nameru da našteti Srbiji, već je kosvosknometohijsko pitanje postavio na drugačiji način, u zaštitu ruskih interesa“, naveo je Vučić uz konstataciju da je posle toga, zahvaljujući reakciji zapadnog sveta pozicija Srbije postala teža.
Podsetio je da je Putin to izjavio 26. aprila u razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antonijem Guterešom o Ukrajini i citirao taj razgovor. „Gospodine generalni skeretaru, što se tiče invazije dobro sam upućen u dokumente međunarodnog suda o situaciji na Kosovu. U stvari i sam sam ih čitao. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda u kojoj se kaže da kada ispunjava svoje pravo na samoopredeljenje teritorija u okviru bilo koje države ne mora da traži dozvolu od centralne vlade države da bi proglasila svoj suverenitet. To je bila presuda o Kosovu, tako je odlučio Međunarodni sud i svi su to podržali“, citirao je Vučić Putinove reči upućene Guterešu.
Nastavio je da je ruski predsednik rekao kako je lično pročitao sve komentare političkih, pravosudnih i administrativnih organa u Sjedinjenim državama i Evropi i da su svi podržali tu odluku suda.
„Ako je tako, Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika mogu da uživaju isto pravo, bez tražzenja dozvole centralne vlade Ukrajine i da proglase svoj suverenitet, pošto je presedan stvoren. Da li je to tako? Da li se slažete sa ovim“, citirao je Vučić Putinove reči Guterešu.
Potom je preneo dalji tok dijaloga u kome Gutereš kaže Putinu:“Ujedinjene nacije nisu priznale Kosovo, zar ne?“, a Putin odgovara:
„Da naravno, ali sud jeste. Ako postoji presedan, republike Donbdsa mogu da učine isto. To su oni uradili, a mi smo imali pravo da ih priznamo kao nezavisne države. Mnoge zemlje široom sveta su to uradile, uključujući naše zapadne protivnike sa Kosovom. Mnoge države su priznale Kosovo, činjeica je da su mnoge zemlje priznale Kosovo kao nazavisnu državu. Isto smo uradili sa republikama Donbasa. Nakon toga su tražili od nas da im pružimo vojnu pomoć da se obračunaju sa državom koja je pokrenula vojnu operaciju protiv njih. Imali smo pravo da to uradimo u potpunosti u skaldu sa pglavljem 7, članim 51 Povelje UN“, završio je Vučić citat ovog razgovora. Predsednik Srbije je objasnio da je Putin, želeći da zaštiti ruske interese našsao političko-pravni osnov za upad u Ukrajinu, koji štiti odlukama Međunarodnog suda pravde i pravno-političkim presedanima koje su već počinile zapadne zemlje na teritoriji nekadašnje Savezne repubike Jugoslavije, odnosno Srbije.
Vučić je naveo da je 8. oktobra 2008. godine Generalna skupština UN na predlog Srbije usvojila rezoluciju A-RIS-63-3 kojim je od Međunarodnog suda pravde zatrazila da da savetodavno mišljenje. „Pitanje koje je Generalna skupština postavila Međunarodnom sudu na predlog Srbije glasi “Da li je jednostrana deklaracija o nezavinsoti privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa Međunarodnim pravom““, citirao je Vučić.
Dodao je da je Međunarodni sud većinom glasova od 10 prema četiri stao na stanovište da „jednostrana deklaracija o nezavinsoti nije prtivna međunarodnom pravu“.
Precizirao je da je to odluka na koju se pozivaju Poutin, Aljbin Kurti, svi Albanci i mnoge Zapadne zemlje.
„Na to su se pozivali do juče. Ovde je bitno istaći da je Međunarodni sud u Hagu iskoristio propust tadašnjih vlasti u formulisanju pitanja. Trebalo je postaviti pitanje “Da li je jednostranim proglašenjem nezavisnosti, Kosovo formirano kao nezavisna država?““ rekao je Vučić i dodao da bi tada odgovor svakako bio negativan.
On je primetio da Međunarodni sud pravde nije ustanovio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravoom, već da nije u suprotnosti sa njim.
„Naime, sud je pošo od toga da autori Deklaracije o proglašenju nezavinsoti nisu delovali kao institucije provremene samouprave, već kao grupa koja je delovala van institucionallnog okvira formiranog Rezolucijom 1244 i Ustavnimokvirom UNMIK-a, tako da šta god oni donosili kao vaninstitucionalni entite, međunarodno praavo ne zabranjuje“, rekao je Vučić i zaključio da smo tiime sami doprineli svom problemu.
On je zaključio da se sada zbog svetskog sukoba u kome se želi potpuni obračun sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Rusijom događa da, šta god govorili na Zapadu, znaju da ta tvrdnja o pravno-ploitičkom presedanu koji je napravljen 2010. godine nije naivna.
„Putin, braneći svoje poilitičko-opravne poteze, je povukao argument koji nije lagan. I bez obzira na to sto će na Zapadu reći da nije isto, a i mi ćemo reći da nije isto, Putin će im reći da je na Krimu sproveden referendum i da će biti sproveden u Donjecku i Lugansku ako treba i u Hrsonu i Zaporožju, a da Kosovo čak ni referndum nije imalo“, rekao je Vučić.
On se osvrnuo i na argumente za priznanje Kosova o navodnom sprečavanja genocda i etničkog čišćenja na Kosovu.
„Putin kaže da je sprečavanje geniocida i u Donbasu i da i on sprečava humanitarnu katastrofu. I pošto se dešava to da oni razumeju da Putin izlazi sa argumentacijom koja svakao nije slaba, a ni jedni ni drugi naravno nisu vodili nikada računa o Srbiji, već se to tiče njihovih međusobnih sukoba, sada mi dolazimo u najveći problem, zato što će ceo Zapad, da bi uskratio taj argument Putinu, tražiti do Srbije da brzo ide ka priznanju nezavisnosti Kosova, da bi mogli da kažu Putinu da nije isti slučaj“, istakao je Vučcić.
Objasnio je da u timm okolnostima više ne bi postojao pravni presedan i ne bi bio ni sličan, a kamoli isti slučaj.
„I zato ćemo se mi nalaziti pod najtežim priitiscima sada, da bi oni rekli da Kosovo nije slično svemu onome što se dešava na teritoriji Ukrajine. I zato će tema Kosova biti najdominantnija za nas u narednom periodu. I odmah da vam kažem, svi evropski lideri su mi rekli da je Putin u njihovim međusobni razgovorima insitirao na slučcaju Kosovo. To ne zanči da će Rusija da prizna Kosovo. Uopšte ne mislim da je to u pitanju, neće niti mislim da će. Ne znam šta po tom pitnju da se desi, osim što ćemo mi biti pod velikim pritiskom da Putin ne bi mogao da koristi argumentaciju Kosova“, rekao je Vučić.
On je naglasio da to postaje nesnosno, jer samo mali broj zemalja govori o dijalogu, a svi drugi isključivo o međusobnom priznanju. Govoreći o susretu sa Kurtijem i delegacijom iz Prištine u Berlinu, predsednik Srbije je je rekao da je albanska strana odbila da se saglasi sa bilo kakvim zajedničkim saopštenjm posle sastanka.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
