Srbija lider u razvoju brzih železnica na Zapadnom Balkanu

Zahvaljujući velikim ulaganjima i strateškoj posvećenosti železničkoj infrastrukturi, Srbija se ubrzano pozicionira kao regionalni lider u razvoju brzih pruga. Projekti koji su u toku – pre svega brza pruga Beograd–Subotica u potpunosti menjaju način na koji se zemlja povezuje sa regionom i Evropskom unijom, i usklađeni su sa planom EU razvoja železnica do 2040. godine.

Rekonstrukcija i izgradnja brze pruge Beograd–Subotica predstavljaju jedan od najznačajnijih infrastrukturnih poduhvata koje je Srbija pokrenula u poslednjim decenijama. Investicija vredna više od miliardu dolara obezbeđena je zahvaljujući jasnoj strategiji i politici koju sprovodi Republika Srbija.

Region nije zaboravljen — Srbija uklopljena u evropske planove
Tvrdnje nekih medija da je region Zapadnog Balkana izostavljen iz dokumenta TEN‑T Regulation o razvoju mreže brzih železnica pokazale su se netačnim. Evropska komisija jasno navodi da će se mreža brzih pruga proširiti i na zemlje kandidate, uključujući Srbiju, sa ciljem da se ključni koridori završe do 2040. godine.

Prema tom dokumentu:

Do 2030. godine broj brzih železničkih pruga trebalo bi da se udvostruči u poređenju sa 2015. godinom piše na portalu High Speed Rail Alliance

Do 2050. godine plan je da se taj broj trostruko poveća.

Takođe, po postojećim dokumentima za završetak mreže brzih pruga (core + extended core TEN-T) do 2040. godine procenjuje se da je potrebno 345 milijardi evra, dok je za proširenje na još veće brzine (250 km/h ili više) šredviđeno da će koštati čak 546 milijardi evra.
Pored toga, regulativa TEN-T nalaže da putničke linije u osnovnoj mreži budu projektovane za brzine od najmanje 200 km/h između većih evropskih urbanih centara – što Subotica, Novi Sad i Beograda svakako jestu.

Ovim je jasno potvrđeno da je Zapadni Balkan – i Srbija posebno – deo velike evropske priče o brzom železničkom povezivanju.

Srbija radi pre EU rokova: Beograd–Budimpešta već 2026.

Snaga i ozbiljnost investicija najbolje se vidi kroz činjenicu da će Srbija već 2026. godine pustiti u saobraćaj dugo očekivanu brzu liniju Beograd–Budimpešta, što je znatno brže od rokova iz evropskih planova.

Ovaj koridor otvara i:

• dva dnevna voza iz Beograda ka Beču,
• dva povratna polaska iz Beča, što Srbiju prvi put u savremenoj istoriji uvodi u mrežu polubrze i brze železnice centralne Evrope.

Ogromna ulaganja u pravcu juga: brza pruga do Niša

Drugi veliki strateški projekat jeste izgradnja brze pruge Beograd–Niš, predviđene za brzine od 160 do 200 km/h, čiji početak radova treba da bude 2026. godine. Ovaj projekat vredan je 2,77 milijardi evra, od čega: EU donira 610 miliona evra, a Srbija izdvaja 550 miliona evra. Ostatak sredstava dolazi iz kredita EIB i EBRD. Radovi bi trebalo da traju tri do četiri godine, uz planove za nastavak ka Severnoj Makedoniji i Grčkoj, čime bi se omogućio brzi železnički koridor do Soluna.

Rekonstrukcija pruge Niš–Dimitrovgrad (do 120 km/h) završava se do 2027. Planira se uspostavljanje linije Beograd–Trst, preko Zagreba i Ljubljane. Modernizacija pruge Beograd–Šid planirana je do 2029. sa brzinama do 200 km/h.

Remont Barske pruge procenjuje se na 1,5–2 milijarde evra, uz maksimalne brzine do 120 km/h. Sve ove investicije čine Srbiju ključnom karikom između EU i Zapadnog Balkana.

Dok mnoge zemlje regiona tek planiraju ulaganja, Srbija već ima:

• završenu modernu brzu prugu Beograd–Novi Sad-Subotica,
• ugovorene kredite i donacije za izgradnnju brze pruge do Niša,
• jasnu viziju povezivanja sa EU čvorištima.

Zahvaljujući planiranju, dobrim odnosima sa Evropskom administracijom, jasnoj strategiji i rekordnim investicijama, Srbija danas predstavlja primer kako se brzi železnički sistemi razvijaju u praksi.