Do kraja ovog meseca srpska rakija šljivovica može postati deo reprezentativne Uneskove liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Da li će „znanje o pripremi i upotrebi“ našeg nacionalnog pića, uvrstiti na svoju reprezentativnu listu, odlučiće specijalna komisija ove međunarodne organizacije poslednjih dana novembra.
Zahtev za nominaciju, predalo je prošle godine Ministarstvo kulture Srbije, a u predlogu Nacionalnog komiteta, predstavljen je veliki skup različitih znanja i verovanja koji se odnose na uzgoj tradicionalnih sorti šljive, kao i na pripremu rakije. Navedeno je gde se i kako rakija najčešće koristi – od slavskih i svadbenih običaja, do tradicionalnih lečenja, kao i iskustava koja se prenose sa generacije na generaciju, a za koja stručnjaci kažu da su postali deo nacionalnog identiteta. „Pečena“ u kazanima starih majstora, deo je naših veselja, smeha, plača, tuge…
– Ogromne su šanse da šljivovica uđe na Uneskovu listu nematerijalnog svetskog nasleđa. Žestoka pića koja se proizvode u zapadnoevropskim zemljama nisu kvalitetnija od šljivovice. Prepečenica je jedno od tri najsavršenija pića, pored viskija i francuskog konjaka – kaže za prof. dr Ninoslav Nikićević.
Nekadašnji profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, jedini koji je kod nas doktorirao na šljivi požegači, šljivovici i prepečenici kaže da je od 2002. govorio da država treba da zaštiti šljivovicu.
– Država je svake godine gubila desetine miliona evra zbog toga – kaže nam. – Sedam država je zaštitilo šljivovicu kao svoje piće, ali ako mi zaštitimo tehnologiju njene proizvodnje, kao što su Francuzi zaštitili konjak, Meksikanci tekilu, onda će svi morati da od nas traže dozvolu za proizvodnju. Bez toga, svako ko ima šljivu: Nemci, Česi, Slovaci, Hrvati, Italijani i Austrijanci, može da prodaje svoju „šljivovicu“, što i rade i tako često degradiraju jedno od najsavršenijih pića. Ukoliko se nađe na listi Uneska, više neće moći. Ali, i mi moramo da obezbedimo standardan kvalitet ovog pića.
Većina seoskih domaćinstava priprema rakiju na stari, proveren način, najviše za sopstvene potrebe. Samo od neprskanih i zdravih plodova šljive dobija se prava srpska šljivovica, što se često ističe kao jedna od glavnih karakteristika šljivovice. Požegača, čačanska lepotica, čačanska rana, crvena ranka i stenlej, najčešće su sorte šljive od kojih se pravi omiljena „mučenica“. Stručnjaci tvrde da se najkvalitetnija dobija od požegače i crvene ranke. Što duže stoji, postaje sve bolja.
Postupak pripremanja šljivovice svojevrsni je ritual. Destilacija se vrši u specijalnim kazanima, posle prve dobija se meka rakija, a posle druge – prepečenica. Šljivovica se najčešće čuva u drvenim hrastovim buradima, radi bolje arome i zlatnobraonkaste boje.
Patrijarh Pavle je govorio, a u manastirima postoji taj podatak, da se šljivovica destilisala i pre Kosovskog boja. Dok je francuski konjak rođen 1619, a irski viski oko 1420. godine – podseća prof. Nikićević.
U nacionalnom registru upisano je 55 elemenata, a četiri od njih nalaze se i na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalne kulturne baštine sveta. Slava je upisana kao prvi element iz Srbije 2014, potom kolo 2017, a godinu kasnije pevanje uz gusle. Od pre dve godine, kao jedini element naših zanata, na listi je i zlakusko lončarstvo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
