PANČEVO – Retrospektiva „Dunav – ogledalo“ Branke Janković Knežević biće održana od 2. do 27. septembra u Pančevu, u Galeriji savremene umetnosti.
Izložba radova svečano će biti otvorena u utorak, 2. septembra u 19 časova.
„Dunav je moj višedecenijski pratilac, komšija i saputnik. Kao izraziti figurativac, njemu sam se obraćala u trenucima anksioznosti i nemoći, kao na prvi pogled ravnodušnom sagovorniku s bezbroj neuhvatljivih lica. ek s ove distance, shvatam da je to fascinantno ogledalo postalo najprecizniji seizmograf svih mojih neizrečenih emotivnih stanja i naših zajedničkih trauma kojima smo svedočili“, kaže Branka Janković Knežević.
Biografija:
Branka Janković Knežević rođena je 1950. godine, u Novom Sadu. Završila je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i magistarske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1976. do 1994. godine radila je kao slikar konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu. Od 1994. do 2018. godine radila je kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na predmetu Crtanje s tehnologijom.
Dejan Radovanović kaže da u najnovijem predstavljanju publici, Branka Janković Knežević nastavlja istraživanje i prikazivanje svojeg dugogodišnjeg bavljenja Dunavom.
„Ta gotovo fascinacija i opsednutost istim motivom potiče iz same prirode motiva, a u vezi je s autorkinim senzibilitetom i intelektualnom konstitucijom. Pojavnost reke u sklopu glatkih, širokih, često sjajnih i svetlucajućih masa vode i dinamičnih, raslojenih, raznorodnih i kontrastnih faktura obala, rastinja, prirodnih i zidanih gromada, slikarki konstantno nudi bogatu riznicu mogućnosti da istražuje puteve i granice likovnog jezika i sredstava. Branka, u korenu i fundamentu nadarena shvatanjem i prihvatanjem piktoralnosti kao sopstvene prirode i okruženja, u čitavom nizu slika Dunava istraživala je mogućnosti kontrastiranja faktura i materijala, ritmova sukoba i saglasja. Bavljenje otkrivanjem, čuvanjem i interpretacijom materije koja nosi i čuva dublja značenja, produbljeno posvećenim konzervatorskim radom, pomoglo je autorki da prodre u dubine prirode materijalnog. Urođena intelektualna otvorenost i radoznalost uz snažnu empatiju, dali su joj mogućnost i sposobnost shvatanja, beleženja, predstavljanja i prikazivanja ideje i emocije kroz sliku. Stalno prisustvo Dunava u Brankinom okruženju i njihovo zajedničko trajanje, dalo je dubok lični odnos motiva i autorke. Ta prisnost ponudila je čitavu skalu osećanja od lirskog prisustva, preko snažnog oslonca, bogate lepote, silovite stihije, skrivene pretnje, užasa, do dubokog spokoja, s jedne, ali i iskričave radosti i čak lake frivolnosti, s druge strane. Svaka priroda i emocija reke našla je u sigurnom izboru materijala i postupaka virtuozne izvedbe Branke Janković Knežević, adekvatno, jasno i konsekventno tumačenje. Ipak, moguće je, i makar isto toliko tačno, da je svaki događaj, svaka radost, tuga, strah, snaga, ljubav umetnice našla u Reci svoju pravu predstavu“, navodi Dejan Radovanović.
