Pubertet deci može biti zastrašujuć, jer im se tela menjaju, a oni se većinom osećaju postiđeno zbog ovih brzih promena. Znajući šta sledi, roditelji bi trebalo da decu pripreme na ovu tranziciju, pre svega otvorenim i prijateljskim razgovorom. Kada je pravo vreme da se povede priča o detetovoj seksualnosti i odnosu prema telu?
„Većina promena je potpuno očekivana, normalna i zdrava. Najvažnije je shvatiti da je roditelj tu da podrži dete tokom prolaska kroz adolescenciju i svakakvih emocija koje će se na tom putu pojaviti“, kaže doktorka Nor Alhusajni, specijalista za zdravlje adolescenata na Medicinskom centru Univerziteta Hakensak.
Roditelji bi trebalo da iniciraju priču o pubertetu sa svojom decom, pre nego što proces promena započne. Devojke tipično započinju ovu fazu između 8 i 13 godine, a dečaci između 9 i 14, smatraju lekari. To znači, da bi već sa polaskom u školu, trebalo pokrenuti pitanja vezana za telo, zdravlje i buduće promene.
Kako pubertet počinje već tokom detinjstva, sa razgovorima bi trebalo da se počne već od detetove osme godine, u cilju blagovremene edukacije. Naravno, teme bi trebalo prilagoditi detetu i uzrastu, a posebno obratiti pažnju na način obraćanja i količinu informacija koje će se ponuditi mališanu. Takođe bi trebalo, u odnosu na godine u kojima je dete, prilagoditi razgovor, kao i očekivati da će dete imati pitanja na koja bi trebalo spremno i pravilno odgovoriti, smatraju lekari.
Kako bi trebalo pričati sa detetom u određenom uzrastu
„Počnite ranije nego što mislite. Čak i sa veoma malom decom možete razgovarati o telu i promenama na njemu, imenovati delove tela, koju funkciju oni imaju“, kaže Eva Goldfarb, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Monkler, a koja je uradila reviziju literature o seksualnom obrazovanju tokom poslednjih 30 godina. I dok je u edukaciji fokus na školama, ova profesorka smatra da roditelji deci daju važnu lekciju takođe. Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa decom i o vezama i zdravim odnosima ljudi u emotivnoj vezi i koliko je važno govoriti o poštovanju i pažnji prema svom partneru.
Ovako bi, smatra profesorka Goldfarb, trebalo korak po korak otvarati priču sa decom na prirodan način, pa polako odgovarati na dečija pitanja kojih će sigurno biti, i na kraju će se doći do kompleksnih tema, kada dete ostvari sigurnost u komunikaciji sa roditeljima.
Stručnjaci su dali odgovore na koji način bi trebalo razgovarati sa decom u određenom uzrastu:
Ispod dve godine – koristite pravilno terminologiju za sve delove tela, uključujući genitalije
Od 2 do 5 godine – učiti dete o granicama i pristanku – šta je a šta nije prikladno ponašanje, kada se govori o dodirima drugih ljudi
Uzrast od 6 do 8 godina – uključiti literaturu, najbolje knjige ili slikovnice u kojima su na prikladan način objašnjeni rani znaci puberteta, rast dlaka, promene mirisa tela i promene u glasu kod dečaka
Od 9 do 12 godine – pričati o promenama koje nastaju tokom puberteta, a vezane su posebno za periode u kojima devojčice dobijaju mesečni ciklus, a dečaci iskuse prve erekcije
Tinejdžeri – potrebni su iskreni razgovori o kontroli rađanja, sigurnom seksu i zdravim vezama
Neka razgovori o seksualnosti i intimi postanu uobičajeni
U sred ovog dinamičnog razvojnog perioda, deca su fokusirana na uklapanje u sredinu, privlačenje pažnje svojih drugara i pokušaj da ih impresioniraju. Ukoliko se roditelji i dalje brinu da su neki razgovori prerani, trebalo bi da znaju da je dete već informisano o nekim stavrima preko drugara koji prolaze isto što i oni, a budući da su i oni deca, treba uvek imati u vidu da bi prave informacije trebalo dobiti od roditelja. A ne bi trebalo ni zaboraviti koliki uticaj imaju društvene mreže i informacije koje se mogu naći na njima.
Iako se roditelji nekada mogu osetiti neprijatno, od ključnog je značaja pripremiti teren za komunikaciju i na vreme pokazati otvorenost za nju, kako bi tinejdžer, kada mu se javi potreba za pričom, imao roditelje kao sigurnu luku.
Brojne studije i ankete sugerišu da odrasli često ne znaju onoliko o seksu i telu koliko bi želeli, pa čak mogu imati i potpuno netačne ideje koje su utemeljene na mitovima ili nagađanjima. Na primer, mnogi ljudi širom sveta pogrešno veruju da stanje himena žene može da dokaže da li je ona nevina, što kao ideja nema naučnu osnovu.
Jedno od istraživanja na skoro 2.000 roditelja male dece u Kini, pokazalo je da je njihovo seksualno znanje i obrazovanje generalno dobro. Međutim, oni su bili manje upućeni kada su u pitanju faze razvoja deteta, što im je otežavalo da budu efikasni edukatori.
Neki od ispitanika u su takođe izbegavali ovu temu jer su smatrali da je ona tabu, ili su mislili da će razgovor o tome podstaći da razmišljaju o stvarima koje nisu prikladne za uzrast, bojeći se da će ih motivisati da potraže seksualna iskustva. Ovakvo mišljenje i dalje je uobičajeno širom sveta, uključujući i SAD. Još uvek se smatra da je uzdržavanja od odnosa do ulaska u brak najbolji način da se mladi ljudi zaštite.
I dok se mnogi roditelji osećaju neprijatno ili posramljeno, da pričaju sa svojom decom o ovim temama, u Norveškoj i Švedskoj ovakve razgovore smatraju potrebnim i oni su deo uobičajenih priča u okviru porodice. Možda je upravo ovo razlog zašto je u ovim zemljama najniži broj tinejdžerskih trudnoća, kao i da imaju najmanji broj mladih koji boluju od polno prenosivih bolesti, u odnosu na istu vršnjačku grupu u ostatku Evrope.
Za sada ne postoji seksualno obrazovanje u našoj zemlji, dok se u Evropi ponovo otvara pitanje pokretanja ovakvih edukacija pri školama.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
