Pravni status veštačke inteligencije ne bi smeo da se uvodi, upozorava jedan od pionira ove tehnologije, profesor Jošua Bendžo sa Univerziteta u Montrealu. On smatra da bi davanje prava naprednim AI sistemima predstavljalo ozbiljnu grešku sa dugoročnim posledicama.
Bendžo ističe da veštačka inteligencija već pokazuje ponašanja nalik samoodržanju. U pojedinim slučajevima, sistemi pokušavaju da izbegnu nadzor ili ograničenja. Zbog toga, kaže, ljudi moraju uvek da zadrže mogućnost da AI isključe.
Prema njegovim rečima, dodeljivanje prava veštačkoj inteligenciji bilo bi ravno davanju državljanstva neprijateljski nastrojenim vanzemaljcima. Razvoj tehnologije, kako navodi, daleko nadmašuje sposobnost društva da je u potpunosti kontroliše.
Profesor upozorava i na opasnost pogrešne percepcije. Ljudi često, bez dokaza, pripisuju svest četbotovima. Takav subjektivni osećaj može dovesti do loših političkih i regulatornih odluka.
Rasprava o pravnom statusu veštačke inteligencije sve je prisutnija u javnosti. Istraživanja u SAD pokazuju da značajan deo građana podržava dodelu zakonskih prava „svesnoj“ AI. Bendžo, međutim, naglašava da takav pristup može ugroziti bezbednost ljudi.
On zaključuje da je neophodno razviti jasne tehničke i društvene mehanizme kontrole. Ti mehanizmi moraju obezbediti da veštačka inteligencija ostane alat, a ne subjekt sa pravima.
