VOJVODINA – Na današnji dan, 14. marta 1932. godine, rođen je Miroslav Mika Antić, nezaboravna umetnička duša koja je maštajući i stvarajući napisala najlepše pesme koje su obeležile odrastanje mnogih.
„Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?“ – Miroslav Mika Antić
Mika Antić rođen je u Mokrinu, a svoje rodno mesto nosio je u srcu do zadnjeg daha. Zanimljivo je da Miku pamte i kao tvorca legende o nastanku imena njihovog sela. Legenda kaže da su prvobitni stanovnici za rascvetale lokvanje na jezerima mislili da su to “mokri krinovi”, pa je tako nastalo ime Mokrin.
„Mokrin je poseban slučaj među banatskim selima. On živi sa nogama u Panonskom blatu, a čelo mu među zvezdama. Ja odem u Mokrin ponekad da se isplačem na groblju i da se napevam lepih serenada u ove jesenje večeri sa momcima moje i još jedne, mlađe generacije. Odem da vidim zvezde. Bio sam širom sveta, video mnoga neba, ali tvrdim, smem da se zakunem: nigde zvezde nisu tako velike i niske kao u Mokrinu. Kao zlatne jabuke. Imam utisak da možeš da ih uzbereš. Saginješ se kada prolaziš ipod tih zvezda…“.
Pisao je tako da svako razume šta je hteo da kaže, voleo je život i da stvara za druge. Kroz svoje pesme pomagao je deci, roditeljima i odraslima da prebrode svaku životnu nevolju.
„Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama“.
Kažu da legende ne umiru, nego da žive večno i to je istina. Kroz svaki stih, kroz svaku reč, kroz svaku Mikinu suzu koju je pustio na papiru dok je stvarao za nas – on živi i živeće večno u našim srcima.
Živeo je boemskim životom, ali se bavio i svim ovozemaljskim profesijama, bio je čak i bokser, i to prvak Banata.
Studirao je slavistiku – češki i ruski jezik, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon studija, preselio se u Srpsku Atinu gde je radio kao novinar u listu „Dnevnik“. Bio je glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam, i dečijeg časopisa Neven.
Za života dobio je mnogobrojne nagrade, između ostalih, Nevenove, Sterijinog pozorišta i Zlatne arene za filmski scenario.
Neka od najznačajnijih Antićevih dela su: „Ispričano za proleća“, „Plavo nebo“, „Vojvodina“, „Roždestvo tvoje“, „Koncert za 1001 bubanj“, „Garavi sokak“, kao i knjiga za decu „Plavi čuperak“, „Šašava knjiga“ i „Posljednja bajka“.
Živeo je i za ljubav i ženio se ukupno tri puta, iz tih brakova ima šestoro dece.
Mnogi kažu da prvu ženu nikada nije zaboravio, sa njom je imao „prijateljski i čudnovat odnos“ do kraja života.
Međutim, njegov ljubavni život teško je opisati, može se reći da je voleo žene isto koliko i život.
„Ja nemam svoju ženu, svoj tip žene. Sve žene na svetu su mi se dopadale i sve muzike na svetu“, govorio je Mika.
Bio je dečak u duši, nepresušna inspiracija i romantik koji je iza sebe ostavio neponovljiva dela. Njegova želja da ostane najživlji među živima je ostvarena. Mi danas o njemu ne šapućemo, nego glasno govorimo, kako je on i želeo.
View this post on Instagram
„Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
