Početak ove godine obeležio je pad otkupne cena pšenice, koja se sada prodaje od 19,80 do 20 dinara za kilogram, što je manje za dinar nego neposredno posle žetve. Jedno od objašnjenja je da su proizvođači koji su čuvali pšenicu do sada, odlučili da je prodaju, pa je zbog ponude cena niža.
Sem što ne mogu da prodaju, oni koji su čuvali pšenicu povećali su i trošak za skladištenje. Obično je povećana ponuda na početku godine, pošto tada poljoprivrednicima treba novac za radove koji predstoje.
– Ono što je važno za poljoprivredu jeste da iz tih sredstava bi trebalo da zasnuju novu proizvodnju. Mnogi neće imati obrtna sredstva da nabavljaju robu za sledeću godinu za proizvodnju – kaže Toša Matić iz Zemljoradničke zadruge Martonoš.
Oni koji su od prodaje pšenice planirali da vraćaju rate za kredit ili kupovinu poljoprivredne mehanizacije su u problemu, jer nema razumevanja u bankama za loša tržišna kretanja. Distributeri poljoprivredne mehanizacije, sa druge strane, mogu delimično da olakšaju kupcima.
– Trenutno je, koliko znam, zatišje na tržištu pšenice, cena je veoma čudna i ne previše motivišuća za poljoprivrednike i mi se trudimo da pomognemo na taj način što ćemo dospele rate, koliko god da je cena povoljna ili ne, uzimati i u robi – kaže Đorđe Mišković iz kompanije „Kite“.
„Žitopromet“ iz Sente kooperantima nudi isplatu uskladištene pšenice kad god procene da je povoljno. Ko nema stabilnog otkupljivača zavise od više faktora.
– Mi u ovom trenutku imamo tržišnih viškova. Da, imamo manjak izvozne tražnje i dešava se da su ljudi u nekim trenucima kalkulisali, ostavljali su svoju robu u svojim magacinima u nekim silosima i da se ta ponuda proširuje. Čim je ponuda velika a tražnje nema, dovodi do pada cene – objašnjava Predrag Đurović iz „Žitoprometa“ u Senti.
Dok prodaja stare ide sporo, na njivama se uspešno razvija nova pšenica. Posle nekoliko godina zaštićena je i snegom.
– Imamo više posejano ozimih strnina, znači ozime pšenice, ozimog ječma nego prošle godine. To je što se tiče delovanja Poljoprivredno savetodavne stručne službe Vrbas, nekih 20 do 30 posto. Mi imamo nekih 40.000 hektara posejano. Znači, ljudi se opredeljuju na ono gde imaju neki prinos, bez obzira na cenu – zaključuje Vladimir Rankov iz PSS Vrbas.
Prve procene su da je zasejano 620.000 hektara pšenice u Srbiji, za petnaestak hiljada hektara više nego lane. Proizvođače brine kako će tržište reagovati, ako se nove količine spoje sa prelaznim zalihama iz 2025. godine.
