BEOGRAD – Dok se mnogi domaći poljoprivrednici drže tradicionalnih kultura poput maline, jabuke ili vinove loze, sve više mladih bira rukolu kao isplativu alternativu. Ova lisnata biljka, koja je postala nezaobilazan sastojak modernih salata i brzih obroka, pokazala se kao veoma profitabilna – a ulaganja su pritom znatno manja nego kod većine drugih kultura.
Prema iskustvima proizvođača iz Srbije, rukola može doneti izuzetno visoku zaradu po hektaru, posebno zbog velike potražnje u gradovima i nedostatka konkurencije. Mnogi ističu da je upravo to ono što je privuklo nove uzgajivače – tržište koje još uvek nije prezasićeno, ali brzo raste.
Uzgoj rukole ne zahteva pesticidne tretmane, podnosi niže temperature i prilično je jednostavna za održavanje. U optimalnim uslovima spremna je za branje za oko mesec i po dana, što omogućava više ciklusa tokom godine. Cilj je obezbediti dobro drenirano zemljište, dovoljno vlage i umereno sunce, dok se od štetočina uglavnom štiti običnim prskanjem vodom.
Proizvođači najčešće prodaju rukolu restoranima, marketima i urbanim pijacama, uglavnom u manjim pakovanjima. Kako potrošači sve više traže sveže, čisto i domaće povrće, plasman se lako organizuje i preko onlajn kanala, što dodatno povećava zaradu. Oni koji prate tržište, unapred planiraju i šire proizvodnju navode da profit može biti veoma visok, naročito za mala i porodična gazdinstva.
Rukola postaje popularna i u regionu, posebno tamo gde se gaji u plastenicima i manjim parcelama, pa mnogi stručnjaci smatraju da ima potencijal da preraste u jednu od traženijih kultura na domaćem i izvoznom tržištu.
