SRBIJA – Cene ulja iz suncokreta novog roda ne bi trebalo da budu preveliko iznenađenje za potrošače kao što je bio slučaj prošle godine.
U Srbiji se očekuje dobar rod od najmanje 735.000 tona, što je ekvivalent proizvodnje do 350.000 tona ulja, dok godišnje trošimo od 80 do 100.000 tona.
Zalihe prošlogodišnjeg rafinisanog ulja i dalje su visoke, po tvrdnji izvoznika, a Vlada Srbije je pre nekoliko dana donela izmenjenu odluku o izvozu ulja kojom se plasman na druga tržišta omogućava samo proizvođačima.
– Izvoz ulja, po izmenjenoj odluci, dozvoljen je registrovanim proizvođačima imajući u vidu da žetva suncokreta počinje sredinom avgusta, pa je neophodno da se rasterete skladišni kapaciteti – saopšteno je iz vlade.
Kada je reč o uljaricama, očekivanja su pozitivna i u Evropskoj uniji. Prema juče objavljenom izveštaju Udruženja poljoprivrednika EU i grupacije „Kopa Kogeka“, predviđen je prinos od 32,1 milion tona u EU što je za 8,5 odsto više nego prošle godine i iznad petogodišnjeg proseka od 29,8 miliona tona za 7,7 procenata.
Kako je preneo portal Agroklub, ovo je rezultat većih zasejanih površina za jedan milion hektara u odnosu na prošlu godinu. Prinos suncokreta ostaje stabilan, dok će soje biti više za 9,8 odsto. Ranije je takođe najavljeno da će evropska industrija ove godine preraditi oko 20 procenata više ulja od suncokreta, kako bi stabilizovala tržište, sprečila veće nestašice i smanjila zavisnost od zejtina iz Ukrajine koja je najveći svetski proizvođač. Ipak, stručnjaci napominju da je za predviđanje o krajnjim cenama još rano jer će one i dalje u velikoj meri zavisiti od mogućnosti dobavljanja suncokretovog ulja i zrna iz Ukrajine kao i logističkih uslova za dopremanje zaliha u Evropu ali to će biti jasnije tek posle žetve, najranije krajem septembra.
Kada je reč o drugim ratarskim kulturama, rezultati na evropskom tržištu nisu najbolji. Prinosi žitarica u Evropskoj uniji će u 2022. biti smanjeni, navodi se u ovom izveštaju. Vremenske prilike nisu išle naruku evropskim poljoprivrednicima kao ni ratarima u Srbiji gde takođe nećemo imati rekordnu sezonu kada je reč o žitu.
Ovogodišnju žetvu pratile su velike suše, a procena je da će ukupna proizvodnja žitarica u državama članicama biti manja za 4,4 odsto nego 2021. godine. U odnosu na petogodišnji prosek zabeležen je pad od 3,8 procenata. Kako prenosi portal „Agroklub“, površine pod hlebnom pšenicom su ostale skoro iste. Bilo je zasejano 21,7 miliona hektara. Prošle godine je prinos bio 129,2 miliona tona, a ove se očekuje tek 123,4 miliona tona. Najveći pad prinosa se predviđa za durum pšenicu od 14,6 odsto u odnosu na 2021.
Prinosi pšenice smanjeni su za oko pet odsto zbog vrelih talasa, a najviše su pogođena područja Španije, Francuske, južni delovi Nemačke, sever Italije, ali i ostale zemlje. U uslovima visokih temperatura i izostanka padavina vlaga u zemlji je bila nedovoljna za formiranje visokih prinosa.
U poslednjem obraćanju „Kopa Kogeka“ pozvala je Evropsku komisiju da shvati ozbiljnost situacije i adekvatno odgovori na konkurenciju posebno na tržištu đubriva. Navedeno je da je za ratare sve teže da se bave proizvodnjom žitarica i uljarica i da su pred njima sve veći izazovi. Kako su naglasili, dostupno je sve manje efikasnih sredstava zaštite i ona su sve skuplja. Zbog toga je, upozoravaju, neophodno stvaranje sorti otpornih na klimatske promene, biljne bolesti i štetočine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
