Utakmica Partizana i Bajerna u Evroligi ostaće upamćena kao jedan od najneobičnijih mečeva koji su se ikada odigrali u beogradskom hramu košarke – a možda i mnogo šire.
Bila je to prva utakmica crno-belih bez Željka Obradovića na klupi, a atmosfera u Areni jasno je odražavala turbulencije koje su u prethodnoj nedelji potresle klub.
Niko zapravo nije znao šta da očekuje – ni ekipa, ni publika, ni sam klub koji je preko noći ostao bez čoveka čije je ime postalo sinonim za Partizanov identitet u modernoj eri.
Još pre ulaska u dvoranu bilo je jasno da će ovo biti veče koje će se dugo prepričavati. Navijači su se okupljali ispred Arene noseći transparente podrške sada već bivšem treneru.
Najdominantniji simbol bio je jednostavan – A4 fotografija Željka Obradovića, koja je uz parolu „Svi smo mi Željko“ postala centralni motiv koreografije. Upravo to je dočekalo intoniranje himne „Da volim crno-bele“, stvarajući atmosferu koja je više ličila na oproštaj nego na klasično košarkaško veče.
Publika je, kao da želi da pošalje jasnu poruku, aplauzima ispratila svaki dobar potez Bajerna, a naročito bivšeg kapitena Vladimira Lučića, koji je u Areni naišao na poštovanje kakvo malo koji protivnički igrač može da očekuje. Ovacije je dobio i Ajzea Majk, takođe bivši košarkaš crno-belih koga je u obraćanju pomenuo i sam Obradović.
Tribine su tokom čitavog meča grmele ime Željka Obradovića. Ono što je privuklo veliku pažnju jeste da su se u dvorani našli i njegov sin, uz kuma i dugogodišnjeg saradnika Vladimira Androića.
Delovalo je kao da se igra neka druga utakmica – ona van parketa, između emocije i realnosti.
U drugih 20 minuta se atmosfera se blago promenila. Publika je počela da reaguje na teren, da bodri ekipu i vraća se onome po čemu je poznata. Ali poslednja sirena je ponovo otvorila „stare rane“.
Kada su igrači Partizana prišli tribinama da pozdrave navijače, umesto ujedinjenja ponovo se začulo skandiranje „Željko Obradović“. Pojedini igrači reagovali su burno, što je stvorilo dodatnu napetost i stavilo tačku na veče koje je više govorilo o stanju duha nego o rezultatu na semaforu.
Utakmica protiv Bajerna tako je postala simbol svih pukotina, emocija i neraščišćenih računa u crno-belom ekosistemu. A Arena – obično najglasnije oružje Partizana – sinoć je bila poligon za poruke, razočaranja, setu i lojalnost čoveku koji je obeležio epohu.
Veče koje je počelo neizvesno završilo se kao jasan znak da je pred Partizanom period u kome će se graditi ne samo ekipa, već i poverenje, identitet i odnos sa sopstvenim navijačima.
Ono što se i očekivalo ogromnom promenom – crno-beli jesu pokazali veću energiju u ovom meču. Sigurnije su „rukovali“ loptom i imali bolju organizaciju napada u ključnim trenucima.
Bavarci su imali izvanredno veče sa linije penala, gde su pogodili čak 18 od 19 slobodnih bacanja, ali isto tako i veliki broj grešaka u organizaciji igre.
Crno-beli su dominirali u segmentu igre koji je često presudan – kontroli lopte. Partizan je meč završio sa svega pet izgubljenih lopti, dok je Bajern čak 17 puta poklanjao posed rivalu, što je omogućilo domaćinu da kroz tranziciju i brze poene pravi razliku. Ekipa Mirka Ocokoljića je imala i šest ukradenih lopti, tri puta više od gostiju.
Šuterski, Partizan je bio nešto ujednačeniji (47% šuta iz igre), dok je Bajern ostao na 46%, ali sa boljim učinkom za tri poena (12/30). Ipak, Beograđani su nadoknadili nedostatke u dalekometnom šutu agresivnim ulascima pod koš i solidnim završnicama iz reketa, uz 27 pogođenih šuteva za dva poena.
Bajern je bio nešto bolji u skoku (39 prema 37), ali im to nije donelo rezultatsku prednost, jer je Partizan zahvaljujući većem broju asistencija (19:15) uspešno gradio napadačke akcije i pronalazio slobodnog igrača u završnici.
Uprkos slabijem izdanju sa linije penala (13/22), Partizan je kroz bolju organizaciju, čvršću odbranu i mirnoću u završnici uspeo da kontrolom ritma i pametnim rešenjima privede meč kraju i upiše važnu pobedu od 92:85.
🔴 Šejk Milton – Starter. Bledo izdanje, ostalo u senci zbog sjajne partije Dvejna Vašingtona i Nika Kalatesa u samoj završnici, te, žargonski da se izrazimo, „nije imao šta da traži“ na plejmejkerskoj poziciji. Četiri poena, četiri asistencije, jedna ukradena lopta i jedan defanzivni skok.
🟢 Dvejn Vašington – Najefikasniji igrač na parketu – 22 poena, od čeka je pogodio pet trojki iz šest pokušaja! Takođe, uz odličan poenterski učinak, upisao je i šest asistencija, što znači da nije „škrtario“ kada se radi o razigravanju saigrača. Namestio je ruku, energija je bila na nivou, sve kockice su se „poklopile“ da Amerikanac završi meč sa indeksom korisnosti od čak 31!
Dilan Osetkovski – Nije ulazio u igru. Ocokoljić je na konferenciji za medije objasnio zašto.
🔴 Vanja Marinković – Starter. Loše veče za kapitena, videlo se da nije bio raspoložen – očigledno da je atmosfera i te kako uticala na njega. Na momente je delovalo da u odbrani, nekim grubljim faulovima može da popravi utisak, ali sve u svemu – ništa što bi moglo da zadovolji unapred nezadovoljne navijače. Tri poena, dva defanzivna skoka i jedna asistencija.
Aleksej Pokuševski – Starter. Na terenu je proveo nešto više od pet minuta i doživeo povredu. Detalji se još uvek čekaju.
🟡 Sterling Braun – Starter. Sedam poena, četiri skoka. Nije se primetio toliko njegov učinak na terenu. S obzirom da znamo kakav šut ima – razočaravajuća statistika kada se pogleda kolona gde se upisuju dalekometne paljbe. Samo tri puta je preuzeo odgovornost i nije pogodio nijednu.
🟢 Isak Bonga – Još jedan dvocifreni u Partizanu – 10 poena, četiri skoka i PIR 12. Ipak, ono što je Nemac radio na parketu se ne vidi u statistici, čini se da će mu biti potrebno vreme da se vrati na stari nivo, ali da je krenuo tim putem.
Arijan Lakić – Nije ulazio u igru.
🔴🟡 Džabari Parker – Upisao je sedam poena i pogodio trojku u izuzetno važnom momentu za Partizan. Ipak, i dalje je izuzetno daleko od nivoa koji se od njega očekuje i kojim jedino može da „pridobije“ navijače.
🔴🟡 Bruno Fernando – Starter. Najmanja minutaža (posle Pokuševskog) i ništa specijalno pokazano na terenu. Razumljivo, s obzirom na to da je Tajrik Džons imao svoje veče pod košem. Sedam poena i četiri skoka.
🟢🟡Nik Kalates – Pokazao je da kada se radi o plejmejkeru godine i ne znače puno. U završnici meča je preuzeo na sebe organizaciju igre, razigravao je saigrače i bio jedan od ključnih igrača sa kojim su crno-beli uspeli da „prelome“. Devet poena, četiri skoka i četiri asistencije.
🟢 Tajrik Džons – Kao da mu je prijala „neprijateljska“ atmosfera sa tribina. Bio je „onaj stari“ i među najefikasnijima. Dabl-dabl učinak – 21 poen i 10 skokova uz indeks korisnosti od +27! Njegova energija je bila jedna od ključnih koja je pokretala ekipu.
🟢 Mirko Ocokljić – Nema šta da mu se zameri na ovom meču. Nije mu bilo lako, s obzirom da je i on dočekan i ispraćen uz zvižduke. Pravio je izmene u odgovarajućim momentima, sazivao tajm-aute kada je ekipa „padala“ (pogotovo u trećoj četvrtini kada je od +14 „pala“ na +7). Zaslužio je pozitivnu ocenu jer je kako-tako uspeo da ekipu „digne“ u izuzetno teškom momentu
Naredne nedelje nas očekuje prvi ovosezonski večiti derbi – i to baš u eliti. Crno-beli su domaćini, svi sa nestrpljenjem očekuju da vide kako će publika u tom meču dočekati svoje „miljenike“ i da li će ova pobeda nad Bajernom biti „prelomna tačka“ u sezoni, za koju mnogi navijači smatraju da je izgubljena zbog odlaska najtrofejnijeg evropskog trenera Željka Obradovića.
Takođe, poznato je da će Ocokoljić voditi ekipu i u Rumuniji, gde „parni valjak“ gostuje Klužu u ABA ligi. Pitanje je i da li će za duel sa Crvenom zvezdom Partizan dobiti novog trenera…
