Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirano je oko 427.000 nezaposlenih, što je u odnosu na septembar, manje za 2,4 odsto, a u poređenju s istim periodom prošle godine za 13 posto, izjavila je za Prvi programa Radio Beograda direktorka Sektora NZS za podršku zapošljavanju Neda Milanović. Istakla je da je najmanje nezaposlenih među IT stučnjacima, medicinarima, i drugim zanimanjima koja su kurentna na tržištu.
Neda Milanović je u emisiji Magazin precizirala je da je oko 35 odsto osoba u evidenciji NZS sa završenom osnovnom školom ili bez nje, da oko 52 odsto evidentiranih ima završeno srednje obrazovanje, a 13 procenata više ili visoko.
Navodi da je prema polnoj strukturi, na evidenciji 56 odsto žena i 44 procenta muškaraca. Prema starosnoj strukturi, broj evidentiranih do 30 godina života je 20 odsto, između 30 i 49 godina nezaposlenih je 42 procenta, a 38 odsto osoba koje traže posao starije je od 50 godina.
Objašnjava i da je među nezaposlenim osobama sa srednjim obrazovanjem najviše gimnazijalaca, odnosno lica sa ekonomskom, mašinskom i elektrostrukom, dok je, kada je o visokom obrazovanju reč, najviše ekonomista, pravnika, mašinskih inženjera.
Istovremeno, najmanje nezaposlenih je među IT stučnjacima, medicinarima i drugim zanimanjima koja su kurentna na tržištu.
Milanovićeva napominje da nezadovoljstvo nezaposlenih radom NSZ nije uvek opravdano, ono je često trenutno i rezultat je izazovne situacije sa kojom se pojedinac susreće.
„U NSZ aktivno radimo sa osobama koje često pripadaju ‘ranjivoj’ kategoriji, koje imaju osetljive životne situacije i teškoće u pronalaženju posla“, ističe ona.
Napominje da oko 68 posto osoba evidentiranih u NSZ, traži posao duže od godinu dana, a preko 90 procenata su lica koja su, iz različitih razloga, teže zapošljiva.
Ističe i da u NSZ svakom pojedincu pristupaju lično, da savetnici za zapošljavanje redovno obavljaju razgovore sa nazaposlenim osobama i zajedno sa njima traže rešenja i mere koje će rezultirati dobijanjem posla.
„Konkretna pomoć nazaposlenom, podrazumeva analizu njegovih ličnih karakteristika i na osnovu njih pronalaženje dostupnih ponuda posla. Postoji i dodatna podrška koja uključuje različite obuke za aktivaciju u NSZ, odnosno neke od aktivnih mera politike zapošljavanja koje će, uz finansijsku podršku, dovesti do zaposlenja“, objašnjava Milanovićeva.
Dodaje da Nacionalna služba za zapošljavanje periodično radi i istraživanja o nivou kvaliteta sopstvenih usluga. Poslednje je, navodi, pokazalo da je zadovoljstvo klijenata i poslodavaca i tražilaca posla, radom NSZ solidno.
Prosečna dužina boravka na evidenciji NSZ je oko pet godina, a postoje i osobe koje dugo godina traže posao, napominje Milanovićeva.
Te osobe se uglavnom suočavaju sa više problema koji se ne odnose isključivo na zapošljavanje, već na lične i socijalne karakteristike, porodične probleme i druge razloge zbog kojih pojedinac ne može dugo da nađe posao.
Milanovićeva naglašava da je u 2021. godini, uz posredovanje NSZ, blizu 46.000 lica sa evidencije dobilo posao, a da je ukupno zaposleno oko 190.000, takođe s evidencije, a bez obzira na to da li je NSZ bila direktan posrednik.
Kada je o projektu „Moja prva plata reč“, u tekućoj godini, započelo je sprovođenje trećeg ciklusa, završeno je prijavljivanje poslodavaca i u toku je prijavljivanje nezaposlenih.
Ukazuje da je taj program namenjen sticanju prvih radnih iskustava osoba starosti do 30 godina, odnosno kao pomoć privredi i poslodavcima da dođu do potrebnog kadra.
„Program se pokazao kao vrlo uspešan i sa odličnim efektom, posle prvog ciklusa posao je dobilo 45 posto lica. Nadamo se da će se nastaviti sa sprovođenjem programa, jer daje dobre rezultate“, ocenjuje Milanovićeva.
To potvrđuje i podatak da veliki broj poslodavaca 9.670, ove godine nudi 17.000 slobodnih radnih mesta.
Direktorka Sektora NSZ za podršku zapošljavanju naglašava da je novčana pomoć, na mesečnom nivou, u trećem ciklusu 25.000 dinara za osobe sa SSS i 30.000 sa VSS.
Poslodavac, u cilju motivacije, može da isplati dodatna novčana sredstva osobi koju je angažovao, ali u iznosu koji ne sme biti veći od onog koji isplaćuje NSZ.
Milanovićeva u emisiji Magazin na Prvom, napominje da se problem deficitarnih kadrova rešava kroz saradnju sa obrazovnim sistemom i dodatno obučavanje nezaposlenih, ali i konkretnim merama aktivne politike zapošljavanja koje uključuju obuku nezaposlenih osoba i kod poslodavaca.
U tom smislu, ona navodi i da je uvoz radne snage opcija koja se aktuelizuje jedino ukoliko se u Srbiji ne obezbedi kadar koji je potreban poslodavcu i da najviše inostranih radnika dolazi iz Kine, Turske, Rusije, Severne Makedonije i Albanije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
