NOVI SAD – U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba „Vreme jede pogled – Izbor iz zbirke slikarstva MSUV“, koja će trajati do 31. oktobra 2025. godine.
Publika je u prilici da vidi više od 100 radova 60 umetnika i umetnica, ali i da se upozna sa samim procesom prikupljanja i očuvanja dela, odnosno funkcionisanjem depoa MSUV. U fokusu izložbe upravo je ono što se dešava „iza kulisa“, a kroz specifičnu postavku posetioci dobijaju uvid u sve procese koji prethode javnom izlaganju umetničkih dela.
Cela postavka je zamišljena tako da objedini sve nevidljive procese očuvanja naše baštine i predstavljanja savremene i moderne umetnosti koja se nalazi u muzeju. Cela postavka je u formi depoa, a to je nešto što većina publike nije videla iz prve ruke. Pored toga, izložbu prate i programi poput konzervacije i istraživanja dokumentacije, i dopunjuju je elementi koji su pronađeni u depou u trenutku postavke“, ističe kustoskinja Jovana Trifuljesko.
Kako navodi, ova izložba se bavi fenomenom izlaganja slikarstva, a ne njegovim hronološkim razvojem ili genezom ideje vojvođanske umetnosti. „Da bismo savladali te teme i obradili ih kvalitetno, potrebno je najpre preispitati sisteme pomoću kojih čuvamo naše nasleđe, odnosno način na koji ga izlažemo“, dodaje Trifuljesko.
Ona naglašava da zbirke i kolekcije često ne funkcionišu po logici realnog sveta: „Radovi se najčešće ne otkupljuju u zenitu svoje relevantnosti, već nakon toga. Veliki broj radova mogu biti poklon zbirke; to je jedan zaseban sistem koji funkcioniše po svojim pravilima, i ova izložba upravo se bavi analizom tog sistema.“
Izložba obuhvata dela koja datiraju od četrdesetih godina XX veka do danas. Koncipirana u formi depoa, ona dominantno predstavlja radove vojvođanskih autora, u različitim medijima i stilovima – od ulja na platnu do slikarskih objekata. Najzastupljeniji su radovi iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, ali su uključena i dela nastala tokom devedesetih i dvehiljaditih.
Oživljavanjem muzejskih procesa kroz konzervaciju i prateće programe, kao i lavirintarnom strukturom same postavke koja usmerava kretanje posetilaca, izložba podstiče aktivno posmatranje umetnosti. Ona se oslanja na tezu Valtera Benjamina o slici prošlosti koja preti da nestane sa svakom sadašnjošću koja u njoj nije prepoznala sebe.
U okviru pratećeg programa tokom septembra i oktobra biće održani konzervatorski sati na srpskom i ruskom jeziku, radionice za decu, kustoska vođenja, klub knjige i panel diskusija.
