Da zvuk lupanja kamena o kamen i miris žitarica koji dolaze iz tradicionalnih mlinova nije pojava o kojoj se danas jedino može pročitati u udžbenicima iz istorije i starim spisima, svedoči vodenica iz sela Tršanovci u okolini Brusa u kojoj se i dalje aktivno melje i proizvodi domaće brašno.
Porodica Stanković pre par godina morala je da donese važnu odluku – da ruši staru vodenicu ili da je obnovi i pusti u pogon. Ovaj presudni trenutak doveo do toga da se miris tradicionalno proizvedenog brašna posle više od 15 godina ponovo može osetiti iz njihovog mlina.
– Nemamo precizne podatke od kada datira naša vodenica, ali je sigurno da je ona postojala još u vreme Turaka. Ljudi iz sela su je otkupili od njih i ona je tako postala seoska vodenica. Vremenom je naša porodica kupila delove vodenice od drugih ljudi i tako smo postali većinski vlasnici. Vodenica je u kontinuitetu radila do 2002. godine, a moj deda je bio jedini čovek koji se time bavio. Nakon njegove smrti vodenica nije radila. Prošle godine smo uspeli da je vratimo u funkciju, a to smo uradili jer smatramo da rušenje nečega što ima tradiciju dužu od 200 godina nije za ponos sadašnjim generacijama! – kaže jedan od vlasnika, Marko Stanković.
Šta se sve proizvodi u vodenici?
– Za sada u ponudi imamo samo brašno. U početku smo mleli kukuruzno belo brašno, žuto, pšenično i ražano, a posle toga i heljdu, speltu i ječam. Žitarice nabavljamo od lokalnih proizvođača, osim spelte koja se kod nas ne gaji. Nju kupujemo u Vojvodini.
– Proizvodnja izgleda tako što nakon žetve žito očistimo od prljavštine. Nakon toga se brašno melje, izdvajaju se mekinje, a brašno pakujemo u pakovanja od jedan kilogram ili pet kilograma. Tad je sve spremno za prodaju – kaže Stanković.
Za ovakav način proizvodnje opredelili su se iz želje da se brašnu, koje je jedna od osnovnih životnih namirnica, priđe na drugačiji način i ponudi proizvod koji je drugačiji od industrijskog. Stoga, iz ove vodenice izlazi brašno od celog zrna žitarica postupkom hladnog mlevenja.
– Mlevenjem na kamenu koji se okreće kontrolisanom brzinom, koji ne zagreva žitarice i brašno pri mlevenju, zadržava se mnogo više hranljivih svojstava, zasićenih masnih kiselina i proteina nego kada se melje na industrijskom mlinu. Takođe, naše brašno sadrži sve komponente zrna, za razliku od brašna dobijenog iz konvencionalne proizvodnje. Pored toga, naše brašno nudi različite i jače ukuse i mirise i to se izuzetno primećuje.
– U početku je bilo teško objasniti ljudima koji su sve benefiti proizvodnje kojom se bavimo. Naše brašno su tada uglavnom kupovali ljudi koji već imaju iskustva sa domaćim proizvodima i koji znaju šta kupuju. Vremenom smo dobijali sve više pozitivnih komentara, pa se tako i prodaja proširila. Ovako dobijeno brašno korisno je za ljude koji imaju problema sa visokim pritiskom, dijabetesom ili druge zdravstvene probleme – pojašnjava Marko Stanković.
Govoreći o kvalitetu brašna koje se u njihovoj vodenici proizvodi on ističe da je brašno koje se daje u prodaju prošlo analize kvaliteta i nutritivnih vrednosti, da ono ima i svoj barkod, kao i da se prodaje pod registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom.
Ko su kupci?
– Ideja je u početku bila da sve dajemo u veleprodaju. Međutim, kroz iskustvo na tržištu uvideli smo da postoji potencijal u prodaji krajnjim kupcima i onda smo, pored toga što smo ponudili nekim marketima, restoranima, hotelima i ljudima sa tezgama na pijaci, počeli da radimo maloprodaju. To se uglavnom odvijalo preko društvenih mreža, Instagrama i Fejsbuka. Na Fejsbuku postoji grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji, tu se oglašavamo.“
Da li i uslužno meljete?
„Vodenica je kroz istoriju funkcionisala po principu uslužnog mlevenja, ali sada kada smo je obnovili sve manje to radimo. Razlog je taj što nije praktično da se često melje druga žitarica. Kada meljemo za naše potrebe jedan dan meljemo jednu žitaricu, drugi dan drugu…Tako sprečavamo da se brašna mešaju – navodi Stanković.
Značaj vodenica u istoriji našeg naroda možda se najbolje ogleda u tome što su ovi stari objekti imali važnu ulogu u hranjenju i odgajanju više generacija jedne porodice. Prenošenjem iskustava i znanja sa starijih na mlađe dovelo je do toga da neki mlinovi traju vekovima. Međutim, kako je savremeno doba sa sobom donelo nove stilove života, mnoge vodenice su nestale ili su naprosto ostale zapuštene.
U kraju iz kog dolazi Marko Stanković ima još nekoliko vodenica. Kako kaže, mnoge od njih se gase, odnosno rade povremeno. Jedan od razloga opstanka njihove vodenice jeste upravo volja mlađih generacija da zaostavština predaka ne ode u zaborav, nego da se iskustvo prikuplja, gomila i ponovo koristi:
– Primetio sam da iskustvo koje se prenosi generacijama dolazi do izražaja kada se govori o kvalitetu. Zbog toga mi danas možemo da kažemo da imamo jedan od najboljih proizvoda na tržištu brašna – kaže on.
Dodaje da njegovu porodicu u narednom periodu čeka velik, ali ne i neostvariv posao:
– Radimo na tome da se u budućnosti uz vodenicu napravi manje skladište i prodajni objekat gde će se brašno prerađivati, pakovati i nuditi u promet. Danas brašno donosimo kući, gde ga u posebnoj prostoriji pakujemo. Nadamo se da ćemo uspeti da napravimo novi prostor sa manjim pogonom, kako se ne bismo vratili u situaciju u kakvoj smo bili pre petnaestak godina.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
