Med je slatka tečnost koju prave pčele koristeći nektar iz cveća. Ljudi širom sveta uživaju u medu već hiljadama godina.
Pčelari u Vojvodini su ove medonosne godine, za razliku od prethodne dve, imali dosta bolje prinose meda. Redakcija Vojvodina uživo razgovarala je o medu sa predsednikom društva pčelara “Dunav“ iz Apatina, Radetom Stevanovićem i jednim od apatinskih pčelara Miletom Bastom. Saznali smo dosta činjenica o pčelarstvu, lekovitim svojstvima meda, i kako prepoznati prirodan med.
Društvo pčelara osnovano je 1972. godine. Trenutno broje 183 člana sa 12,500 hiljada košnica koje su raspoređene na području opštine Apatin sa još pet mesta Sonta, Svilajevo, Kupusina i Prigrevica.
U zavisnosti od godine i same sezonske ispaše na godišnjem nivou proizvede se od 40 do 50 tona, a maksimum je oko 250 tona meda. Poslednjih godina, prinos ide i od 70 do 100 tona. Najzastupljenije vrste meda za naše područije su bagremov, šumski med, suncokretov i med od uljane repice.
Ručnim optičkim instrumentom meri se procenat vlage u medu, ispod 18% je zadovoljajuće, dok sve preko ovog procenta podrazumeva da med dovoljno nije zreo i postojala bi opasnost da se med ukiseli usled prevelike količine vode.
U košnici svaki pčelar ostavi 15 kg meda da bi pčele mogle da prezime. To su takozvane zimske pčele kojih u košnici bude 20.000.
Pčelar može biti „stacionarni“, odnosno ne seli košnice i tada su prinosi duplo manji.
Pčele je moguće i “dresirati“ kako bi one išle na određenu pašu. Uzimaju se cvetovi od biljaka gde se želi preneti košnica, i na taj način pčele privuče miris i one tada idu na to „zadato“ cveće. U proleće dolazi do naglog razvoja, kada je najčešća bagremova paša, početkom meseca maja, i tada društvo može da broji od 60.000 – 70.000 pčela u jednoj košnici.
Izbor meda zavisi od toga šta potrošač više voli. Med koji je bogat mineralima je šumski med, a med od bagrema je blagog ukusa i dobar za disajne organe i pluća, a pretežno ga koriste stariji i deca. Med od suncokreta u sebi sadrži dosta polena, najviše je tražen na tržištu Nemačke.
Pored meda kao glavnog produkta, pčele se upotrebljavaju i za proizvodnju voska, kao i propolisa koji sadrži određen procenat smole, mravlje kiseline i pčelinjeg otrova.
Lažan med je sveprisutan, jedan od načina razlikovanja takvog meda od pravog je prisutnost kristalizacije. Pravi med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Sitni kristalčići meda se stvaraju na površini, samo na korici i to je zaštitna barijera koja sprečava prodiranje bakterija. Jedan od znakova da je med prirodan je da se zamočena kašičica održava sama i med neprestano curi, nema prekidanja niti. Uljana repica kristališe u roku od 5 do 7 dana, suncokret isto za 10 do 30 dana. Najsigurnije je da građani kupuju med od pčelara kog poznaju i imaju poverenje ili da kupuju kristalisani med.
Med nema rok trajanja iako je pravilnikom propisano da je rok dve godine. Pčelari nastoje da u dve tri godine prodaju med i organizuju prodaju na teglu, a većina pčelara prodaje na veliko otkupljivačima koji naš med izvoze za Nemačku, Italiju, Skandinavske zemlje.
Prevelikim zagrevanjem med gubi svoje lekovito svojstvo, do 55 stepeni, već preko te temperature minerali u njemu gube svoje svojstvo iako ostaje sladak. Med kao lek i supstanca za jačanje imuniteta i održavanje na optimalnom nivou poželjno je konzumirati tokom cele godine, po jednu supenu kašiku dnevno za odrasle, a deca od 3 godine jednu malu kašičicu.
Propolis kapi se trebaju koristiti u trajanju od tri nedelje, nakon čega se pravi pauza od nedeju dana, da organizam ne bi postao imun. Postoji vrsta pčela koje proivode isključivo matičnu mleč, koja sadrži sve potrebne hranljive materije, visoku koncentraciju vitamina B5, B6, koji podižu nivo energije. Kombinacija matične mleči sa polenovim prahom i medom dovodi do jačanja imuniteta, potrebnim za jesenje i zimske dane, pa je oboljevanje od gripa ili virusa smanjeno na minimum.
Med je vekovima bio oslonac u medicinskim praksama širom sveta. Praktičari tradicionalne ajurvedske medicine, na primer, otkrili su da je med efikasan u lečenju rana i raznih neravnoteža u telu. Kod zubobolje par kapi propolisa se nakapa na bolno mesto, i bol nestaje za par minuta. U veterini se koristi za saniranje raznih upala i manjih rana.
„Hrana neka ti je lek, a lek neka ti je hrana“, jedna je od veoma često citiranih mudrosti, koju je izrekao Hipokrat još u četvrtom veku pre naše ere. Ukoliko niste ranije, sada je pravo vreme da nabavite med i propolis kapi, kako bi zdravi spremno dočekali hladnije vreme.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
