SRBIJA – Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP-u) Republike Srbije na današnji dan iznosi 44,3 %, što je daleko ispod proseka Evropske unije, koji prema poslednjim podacima iznosi 81,6 % BDP-a.
Za poređenje, javni dug Italije iznosi čak 136,3 %, Francuske 113,8 %, Mađarske 76 %, a Nemačke 62,4 % BDP-a. Ovi podaci jasno pokazuju da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa najstabilnijim javnim finansijama u Evropi, uz kontrolisanu zaduženost i održivu fiskalnu politiku.
Zašto je važan odnos javnog duga prema BDP-u
Odnos javnog duga prema BDP-u jedan je od najvažnijih pokazatelja makroekonomske stabilnosti. Za razliku od nominalnog iznosa duga, ovaj indikator pokazuje koliko je dug države proporcionalan veličini njene ekonomije, odnosno njenoj sposobnosti da ga servisira.
- Obezbeđuje međunarodnu uporedivost među zemljama različitih veličina.
- Predstavlja osnovu za fiskalna pravila poput Mastrihtskih kriterijuma.
- Pomaže u proceni solventnosti države i rizika od prezaduženosti.
- Omogućava analizu uticaja kamata, inflacije i ekonomskog rasta na održivost javnog duga.
- Pokazuje prostor za novo zaduživanje u kriznim situacijama.
Drugim rečima, ovaj pokazatelj jasno pokazuje koliko je zaduženost države proporcionalna njenoj ekonomskoj snazi, što ga čini jednostavnim i transparentnim za komunikaciju prema javnosti i investitorima.
Siniša Mali: Srbija nije prezadužena, javni dug je pod kontrolom
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je Srbija daleko od prezaduženosti i da država „odgovorno upravlja svakim dinarom“.
„Učešće javnog duga u BDP-u Srbije iznosi 44,3 %, što je znatno ispod proseka Evropske unije. Naš javni dug je apsolutno pod kontrolom, i to je potvrđeno i činjenicom da je Srbija po prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting“, naglasio je Mali.
Ministar je dodao da se širenje dezinformacija o „prezaduženosti zemlje“ mora zaustaviti, jer su svi ključni fiskalni pokazatelji Srbije stabilni i u skladu sa evropskim pravilima.
View this post on Instagram
Stabilna ekonomija i odgovorna fiskalna politika
Zahvaljujući doslednoj fiskalnoj disciplini, Srbija uspeva da istovremeno finansira velike infrastrukturne projekte, kao što su izgradnja bolnica, brzih pruga, energetskih kapaciteta i sportskih kompleksa, a da pritom zadržava stabilan javni dug.
To pokazuje da Srbija vodi uravnoteženu ekonomsku politiku, sa fokusom na rast, razvoj i očuvanje makroekonomske stabilnosti.
Srbija danas ima manje od polovine prosečnog duga EU, što je rezultat odgovorne politike upravljanja javnim finansijama. Sa dugom od 44,3 % BDP-a, zemlja se nalazi daleko ispod evropskog proseka i iznad mnogih razvijenih ekonomija po fiskalnoj stabilnosti.
Dobijanje investicionog kreditnog rejtinga dodatno potvrđuje da su javne finansije Srbije u sigurnim rukama, a država spremna za dalje investicije i razvoj.
Ko je pravio ovu računicu
Ekonomisti ili političari