Tri dana između 19. i 21. oktobra 1941. ostaće crnim slovima zabeleženo u Srpskoj istoriji kao vreme kada su nemački nacisti u Kragujevcu streljali skoro 3.000 civila među kojima i mnogo đaka i dece od kojih je najmlađe imalo samo 11 godina.
Ovaj zločin zavio je u crno skoro svaku porodicu u gradu, jer je Kragujevac, tada, imao tek nešto više od 20.000 stanovnika. U dokumentaciji Spomen-muzeja “21. oktobar” sačuvane su 42 poruke streljanih. Njih su u poslednjim časovima, na komadima papira, iscepanim novinama ili poleđini fotografija, svojim najmilijima pisali Kragujevčani koji su znali da se kućama neće vratiti.
Ovo su neke od tih potresnih poruka:
“Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je” – Lazar Petrović, radnik, na poleđini stare dopisnice
“Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi” – Nikola Simić, inženjer streljan zajedno sa sinom Aleksandrom, gimnazijalcem od 18 godina koji je pored dopisao: “Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu”
“Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi” – gimnazijalac Pavle Ivanović koji nije znao da je i njegov otac uhapšen.
“Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene” – Radislav Simić
„Zbogom dragi moji. Nevino strada. Vaš zauvek Andra – Andreja Božić, sveštenik
“Lebac sutra nemojte poslati” – Jakov Medina, knjigovođa
„Deco, osvetite oca, Steva” – Stevan Vuleta, radnik
„Sećajte se moji mene, jer me više nema. Vaš nesretni Laza” – Lazar Perišić, metalostrugar
