Kontroverzna izjava Tonina Picule, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju i poslanika iz Hrvatske, da Srbija pod vođstvom aktuelnog predsednika ne može ući u Evropsku uniju, pokrenula je niz pitanja o ulozi stranih zvaničnika u oblikovanju političke budućnosti jedne suverene države.
Picula je, gostujući na Hrvatskom radiju, oštro kritikovao zastoj u reformama i politiku koja, kako je naveo, „Srbiju drži na distanci od EU“. Srpski Nedeljnik prenosi izjavu Tonina Picule: Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića ne može ući u Evropsku uniju, naglasio je Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, u emisiji Hrvatskog radija. Picula je naglasio da Evropska unija više ne bi trebalo da bude blagonaklona prema navodnim autoritarnim tendencijama i odstupanjima od demokratskih standarda.
Međutim, postavlja se pitanje: Otkud pravo i mandat političaru iz druge države, članice EU, da praktično donosi političke odluke i komentariše unutrašnja dešavanja u zemlji kandidatu, i time de facto opredeljujući ko bi trebalo da je vodi?
Princip suverene demokratije nalaže da narod jedne države, isključivo putem izbora, odlučuje o svom vođstvu i političkom kursu. Kritičari ovakvih izjava evroposlanika naglašavaju da direktno uslovljavanje evropskog puta personalnim smenama predstavlja zadiranje u suverenitet i demokratski proces Srbije.
Iako je uloga izvestioca Evropskog parlamenta da prati i izveštava o napretku zemlje u procesu pridruživanja, postavlja se dilema: Da li izveštaj treba da bude neutralna analiza reformi ili politički komentar o legitimno izabranom vođstvu?
Uloga izvestioca Evropskog parlamenta je izuzetno važna: on priprema nacrte rezolucija i izveštaja o napretku zemlje kandidata, koje potom usvaja Evropski parlament. Ovi izveštaji imaju značajnu težinu u Briselu i često oblikuju stav Evropske komisije i država članica.
Međutim, kada izvestilac dozvoli sebi da daje lične zamerke predsedniku države čiji napredak treba da ocenjuje, kao što je to slučaj sa Picuom, neizbežno se nameće pitanje njegove nepristrasnosti. Politički odnosi između Srbije i Hrvatske su istorijski opterećeni, tako da svaka ovakva izjava, bez obzira na suštinsku validnost kritike može biti protumačena kroz prizmu međudržavnih odnosa i ličnih političkih perspektiva.
Izjava poput „nije problem samo u Vučiću, već u politici“ i „Evropska komisija da skine rukavice“ premešta fokus sa tehničkog ispunjavanja poglavlja na političku odgovornost EU prema vođstvu u Srbiji. Iako Evropska unija insistira na vladavini prava i demokratskim standardima, direktno ciljanje i kritikovanje promene unutar suverene države otvara kompleksno pitanje balansa između promocije evropskih vrednosti i poštovanja demokratskog mandata. A onda se postavlja još jedno pitanje, da li poslanik Evropskog parlamenta Tonino Picula ima pravo da zadiranjuem u suverenitet jedne države dodatno urušava odnose između Evropske unije i države Srbije.
Krajnja odluka o vođstvu Srbije leži u rukama njenih građana, ali je uticaj ovakvih izjava na pregovarački proces nesumnjiv. Po rečima predsenika Republike Srbije Aleksandra Vučića Srbija ostaje na Evropskom putu.
