BOGOJEVO – Nadomak Odžaka, u selu Bogojevo ušuškalo se imanje Petrovića na kojem se nalazi jedinstvena ergela konja na ovim prostorima. Ovo je priča o povratku na selo, entuzijazmu i ljubavi prema konjima mlade Jelene Petrović, koja vodi konjički klub.
Na ergeli konja kod Bogojeva najviše ljubavi i pažnje o ovim plemenitim životinjama vodi dvadesetpetogodišnja Jelena Petrović, koja je vezana za svog ljubimca Balkana. Sestre joj pomažu kada im školske obaveze to dozvole, ali Jelena svaki svoj dan od svitanja do sumraka posveti ranču. Nakon završenih studija u Novom Sadu, vratila se na porodično imanje kako bi otvorila školicu jahanja i svoje vreme posvetila konjima.
“Balkan je konj rase Nonijus i 2008. je godište, svaki se konj jednako voli, ali on mi je najdraži srcu. Priča počinje još od kada sam bila mala, uz tatu Đorđa smo zavoleli konje, tu mislim na nas tri sestre, Minja, Lana i ja kao najstarija. Oduvek volimo konje, a poslednjih nedelju dana smo se tome baš posvetili,” kaže Jelena Petrović, “KK Petrović”, Bogojevo.
Na ergeli je 29 grla rasnih konja, a osim brige, izuzetno se vodi računa o ishrani životinja.
“Imamo nonijuse, lipicanere, kraljevske holandske konje i svako od njih je nekako specifičan po karakteru i odlikama. Za sada se finansiramo iz sopstvnih izvora, ali eto otvorili smo školicu jahanja, gde deca upisuju osnovni i napredni kurs – kas i treći koji je najzahtevniji – galop. Dolaze nam ljudi iz Odžaka, Crvenke iz Novog Sada, Beograda, Loznice..za sam početak je dobro, nismo ni očekivali da ljudima ovo znači. Ovaj prostor je u našem vlasništvu već 12 godina sa tim da nismo se ovim svim bavili komercijalno, sve je to bilo isključivo za nas lično, za porodicu. Međutim, dosta ljudi je ovde svraćalo, ali i prijatelja pa je negde došlo do ideje da se otvori škola jahanja, samim tim za vožnje fijakerom i uopšte poslovanje u ovom smislu”, dodaje Petrović.
Da bi čovek mogo da bude uz konje, treba da voli ove plemenite životinje, a osećaj slobode prilikom galopa, kažu da je neprocenjiv, a i sami smo se uverili u to.
“Jahanje za mene znači ljubav kada sam nervozan, tada dođem ovde odjašem sa prijateljima, izbacim sav stres iz sebe i bude nam super. A, kada dođemo ovde, red je da se konj prvo timari, odnosno očetka, pa mu sredim kopita, pa ga odsedlam i stavim oglavinu. Kada je spreman ide na zagrevanje, pa se tek tada bacam na omiljeno jahanje”, kaže Petar Tomić iz Crvenke, ljubitelj konja.
“Ovde dolazim da jašem iz Novog Sada, i mogu vam reći da je osećaj predivan, a kako da se osećate drugačije pored ovako divnih životinja. Kada godi mi dozvoli slobodno vreme ja ovde dođem da jašem, nekada vikendom, a nekad i preko radne nedelje. Konj zahteva veliku brigu, a kada jednom to zavolite sve je onda lako, jer su konji divne životinje”, kaže Ivana Đaković iz Novog Sada, ljubiteljka konja i konjičkog sporta.
Ideja i planova za ranč Jelena kaže da ima, jedan od njih je u budućnosti takmičarski manjež i održavanje manjih takmičenja u disciplinama konjičkog sporta.
