Unutrašnji kritičar često sputava tvoj rast i samopouzdanje. Kada naučiš da ga ućutiš, počinješ da veruješ sebi bez straha.
Unutrašnji kritičar najglasniji je kada pokušavaš da napraviš promenu ili započneš nešto novo. Taj glas te ubeđuje da nisi dovoljno dobra, da ćeš pogrešiti ili da nisi spremna. Ali to nije istina — to je samo mehanizam zaštite koji postaje kočnica.
Prvi korak je prepoznavanje. Kada se javi negativna misao, zapiši je. Kada je vidiš “crno na belo”, shvatiš da to nije činjenica, već strah.
Drugi korak je preispitivanje — zapitaj se: „Da li je ovo istina ili samo sumnja?“ Treći korak je zamena narativa. Umesto „Ne mogu“, reci sebi: „Učim da mogu“.
I na kraju — govori sebi s nežnošću. Kada utišaš unutrašnjeg kritičara, prostor za samopouzdanje se otvara.
